Вијек и по пиварства “Бањалучке пиваре” (4): Људи вјерују у Бога и ракију

Маријана Миљић
Вијек и по пиварства “Бањалучке пиваре” (4): Људи вјерују у Бога и ракију

Драги брате у Кристу, Иване,

Нико сретнији од мене када сам прошлога октобра и новембра закључио да се шљива дестилира тек на два-три мјеста у цијеломе крају. Јер ови јадници су готово цијели урод продали за нашу сушницу. Минула је Нова година, стигао јануар, снијег је цијели крај готово затрпао, тек смо пут до самостана успјели мало прокрчити. А онда се моја замисао срушила, а боље би било, нека ми Свевишњи опрости, да су се небеса провалила и још један опћи потоп настао! Хулио сам у себи, а сада настављам пером. Да скратим - једнога дана долази самостану бројно изасланство. И носе дарове. Неко млијеко, неко колцу, тјерају и неколико овчица, напитили свјеже испечених огромних крухова, и сви пјевају (боље је казати - завијају као вукови) и, драги мој брате у Кристу Иване - сви пијани да не могу пијанији бити!

Склопљених руку заустих се обратити Свевишњем, но најстарији међу заблудјелима приступи с наканом да ми руку пољуби, али се онако пијан носом свали у снијег. Пригнух се да га подигнем, но он се извали, и блаженог израза отпоче говорити: “Нека Бог благослови патер Врању и све патере, и овај самостан, и све траписте колико год и гдје год их има! Док ви, свети оци, не дођосте, ми смо, биједни, у јесен ракију пекли, попили би је до иза Божића, а онда цијелу зиму суха грла туговали. Кад сте нас посвијетлили да се шљива сушити може, нама су се Небеса отворила. Нека вам Бог да здравља и весеља, јер сада, и у пола зиме, ми ракију од сухих шљива пећи моремо! И боља је, оче дуовниче, од оне сирове, јесенске. Илија, додај-де нашем премилостивом и учевном патер Врањи плошку да се и он причести овом благословљеном мученицом од његових сухих шљива!”

Стиснуо сам зубе, брале Иване, да не бих клетву изустио! Побјегох од безбожника који су, нека им Бог опрости, у стању ракију и од сухих дрва направити!

Цијели дан и цијелу ноћ проведох у молитви и покори, без мрвице круха и капи воде, а све то уз флагелацију до крви! Браћа су молила уз мене, а неки сузе задржати нису могли док сам бичевао своје гријешно тијело. Свевишњи ми је свједок да ни у сну не помислих како ће се моја беневолентна накана у бласфемију изродити!

Моли за нас који смо овдје, у сумрачноме кутку Балкана. Моли да нас Свевишњи уздржи у Вјери, Нади и Љубави да истрајемо на своме крижноме путу!

Моли и за ове несретнике који, осим у Бога, вјерују још само у ракију...

Твој брат у Кристу

Фрањо

Црква је била испуњена

На концу, све што сам могао учинити било је да обзнаним како приступ самостану нећу допустити никоме ко пије. Пијанце нећемо исповиједати ни причешћивати, нити их цркви припуштати. Да је онда тек било јад наш видјети! Мисе смо недјељама држали у готово празној цркви. О причестима нећу нити писати. Затворили бисмо једно око на крштењима, а посљедњу помаст давали смо у домовима умирућих - но ту не можемо утјецати на укућане који смрт, баш као рођење и крштење, без ракије замислити не могу. За утјеху, и на крају - стање се концем фебруара почело поправљати. Црква је готово пуна на недјељној миси. Скрушено моле пуни покајања, исповиједе се и причесте, а онда нестрпљиво јуре пред самостан, на ливаде, и ту почињу локати. И мушки и женски, без разлике, и тако до заласка сунца (ако га има).

Најрадије бих побјегао у Африку, у мисије, но још нисам испунио завјет, а то је да овај Самостан постане зубљом индустријског препорода и опћег, господарског и културног напретка овог дијела Турске. Свевишњи ће се, уз нашу молитву, побринути да овако не остане заувијек.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана