Вијек и по пиварства “Бањалучке пиваре” (3): Из писма Фрање Фенера

Драги брате у Кристу, Иване,

Епистолу ову шаљем у бисагама дипломатске поште аустријског конзула Станислава Драганчића из Бањалуке, која ће, уз помоћ Свемогућег којем се молим за твоје здравље, стићи до Мариавалда. Ево су непуне четири године откад смо овдје, у Турској, ми Цистерцити, у мјесецу јуну љета Господњег 1869., а након безуспјешних настојања да то учинимо у Аустрији, Хрватској и Угарској, утемељили наш самостан...

Унаточ Султанову одобрењу да кршћани овдје земљу слободно куповати могу, и унаточ развијеној трговини, у чему предњачи православни ортодокс Томо Радуловић, на једвите јаде неких 100 јутара од натеченог Радуловића откуписмо. У први мах тражио је за земљиште на десној обали ријеке Врбас чак три хиљаде дуката. Брате Иване, ти познајеш моју упорност; натезали смо се, уз Конзулову помоћ, до пола ноћи, а онда господин Томо, нека му Свевишњи удијели сваку милост, напокон спусти цијену на 1.400 дуката…

А сада да ти, брате Иване, објасним оно о шљивама.

Кад сам у прољеће 1869. стигао у овај крај, замијетих нешто што нигдје и никад видио нисам. Овдје, наиме, сви пију, што је заправо најблажи израз за уживање у ракији, што се огледа у цјелодневном напајању тим вражјим еликсиром. Пију Турци, пију кметови, пију и католици и православни подједнако ревносно, а видјех и свећенике (од све три вјере - нека им Бог опрости!) како им није мрско то смеће. Свима су од ракије лица земљане боје, очи се једва назиру кроз набубреле капке, и готово да не можеш срести човјека који иде право, а да не тетура. Турци - бегови још и некако (они и не ходају него јашу на коњима), али надничари могу радити највише сат-два, а онда се свале у јарак (ако га копају). Или, након сударања са стаблима која су канили посјећи, напросто замру од ракије. Мука је то велика јер овдје шљиве узгајају искључиво да би од њих дестилирали ракију. Па да бар то чине на начин како се то у свијету ради. Овдје су, наиме, у стању из десет килограма преврелог воћа извући двадесет литара отрова кога нико жив и нигдје у свијету окусио не би. А ови га пију умјесто воде јер кажу: “Од воде оболе бубрези, испадају зуби, напада костобоља”.

Твој брат у Кристу

Фрањо

Компот од шљива

Видјевши ту муку и пропаст, одлучим подучити биједнике да се шљиве могу сушити, па у зими, окрепљујући и хранљиви компот од њих правити. Траписти одувијек суше воће па понудили сељацима да га кушају. И бијаху задивљени. Да бих им некако шљиве ускратио, лани сам с осталом браћом саградио сушионицу. Онда сам понудио добру цијену и откупљивао то воће, пунио сушницу, а пред прошли Божић бесплатно, раји и кметовима, без разлике вјере, то сушено воће дијелио. Вјеровао сам да ће им се очи отворити - узели су новце (а остали без шљива) и онда те шљиве сушене добили. Било је очекивати да ће ове године и сами почети шљиве сушити јер сам разгласио да ћу све вишкове откупити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.