Видовдан - судбински дан у цијелој историји

Видовдан - судбински дан у цијелој историји 28.06.2018 10:01 | Срна

Бијељина - Мало је датума који толико судбински утичу на живот једног народа, као што је то случај са 28. јуном - Видовданом у српској историји.

На Видовдан 1389. године вођена је пресудна битка српске и турске војске, која је одредила судбину Срба и Балкана у наредним вијековима.

Српски кнез Лазар Хребељановић сакупио је 25.000 војника и супротставио се турском султану Мурату Првом, који је на Косово стигао са 40.000 бораца.

Историјски извори ни данас не откривају побједника у том жестоком боју.

Српски краљ БиХ Твртко Први Котромановић, који је помагао српску војску пославши јој одред под командом великог војводе Влатка Вуковића, писао је Трогиранима о побједи над Турцима.

Неки подаци руског митрополита Пимена говоре о вишедневним нередима у Турској након косовске битке, у којој су страдали и Лазар Хребељановић и Мурат.

Тада је спријечено напредовање турске војске, али су српске земље седам деценија касније потпале под вишевјековну власт турске империје.

Косовска битка ушла је не само у историју већ и у умјетност Срба, поставши један од камена међаша српске духовности, али и политике.

На Видовдан 1874. умро је српски државник Илија Гарашанин, творац чувеног “Начертанија”, објављеног 1844. у коме је предвиђао ослобађање свих јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије.

Ова политичка и национална платформа често је послије, до данашњих дана, служила за нападе на Србе као настављаче “великосрпске” политике Гарашанина.

При томе се “заборављало” да су Југославију ништа мање заговарали и припадници других јужнословенсих народа, посебно Хрвати, који, за разлику од Србије и Црне Горе, нису имали своје државе.

На Видовдан 1914. године припадник Младе Босне Гаврило Принцип извршио је атентат на аустроугарског надвојводу Франца Фердинанда. Младобосанци, сви одреда, без обзира на националну припадност, жељели су уједињење јужних Словена.

За атентат је оптужена Србија која је била суочена са неприхватљивим ултиматумом Беча. Слијед догађаја довео је до Великог рата из кога су Србија и Срби изашли са велим жртвама, али као побједници.

Видовдан је познат и по Версајској мировној конференцији на којој је окончан Први свјетски рат. Ова мировна конференција довела је до стварања нових држава, међу којима је била и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, касније краљевина Југославија.

Године 1921. Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је Видовдански устав којим је учвршћена власт краља. Скупштина је постала потчињена монарху, а земља је постала уставна, парламентрана и насљедна монархија, са Карађорђевићима на челу.

На Видовдан 1948. совјетски вођа Јосиф Висарионович Стаљин објавио је резолуцију Информбироа, којом је желио да југословснку државу након Другог свјетског рата подвргне својој власти, што је тадашње комунистичко руководствао, на челу са маршалом Титом одбило.

То је изазвало подјелу унутар неких сегмената југословенског и српског друштва па су они који су били русофили, или се само сумњало да су то, затварани на злогласни Голи оток, који је оставио трауме на хиљаде логораша, али и тешке трагове у новијој српској историји.

Године 195О. пуштен је у саобраћај велики југословенски ауто-пут Београд-Загреб, дуг 400 километара, назван Ауто-пут “Братства-јединиства”. У његовој изградњи учествовале су волонтерске омладинске радне бригаде.

Видовдан је упамћен и по смрти сликара Ивана Табаковића, професора примијењених умјетности у Београду и српског академика. Табаковић је био један од најзначајнијих представника српског модерног сликарства. Посебно се прославио својом техником колажа.

На Видовдан 1992. године прва генерација регрута Војске Републике Српске положила је свечану заклетву на Хан Пијеску.

Године 2001. баш на Видовдан Србија је Хашком трибуналу изручила некадашњег предсједника Слободана Милошевића. То је учињено упркос одлуци Уставног суда тадашње СР Југославије да се обустави изручење. Није познато зашто су српске власти изручиле Милошевића баш на Видовдан.

Милошевић се пред судом бранио сам, а умро је не дочекавши пресуду.

Године 2003. Савез логораша Републике Српске одлучио је да тужи пред Међународним судом правде у Хагу Федерацију БиХ и Хрватску за геноцид и етничко чишћење Срба, укључујући и појединачна лица.

Био је то покушај да се скрене пажња на одсуство судског прогона за многобројне некажњене злочине над Србима током сукоба деведесетих година 20. вијека.

Године 2006. на Видовдан Врховни суд Србије потврдио је Милораду Луковићу Легији казну затвора од 40 година за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви, а осталим оптуженим потврђена је казна од укупно 207 година затвора.

Луковић је оптужен и за учешће у атентату на српског премијера Зорана Ђинђића.

Ово су тек неке, најизразитије или најсвјежије, везе Срба са 28. јуном, даном који је ушао дубоко у духовну и политичку историју Срба, као ни један други дан.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица