Три прокламације Петра Другог које су му промјениле живот

Био је дјечак од свега 11 година када је убијен његов отац, краљ Александар I.

Историјске прилике у којима је наследио свог оца биле су најтеже које је 20. вијек запамтио.

У младим годинама је искусио сву тежину Другог свјетског рата, трагедију грађанског рата у својој отаџбини, као и међународних односа компликованих и немилосрдно вођених интересима великих сила, који су се преламали преко леђа малих земаља. У јавности је развој престолонаслиједника Петра праћен са великом пажњом и свакој појединости у његовом животу придаван је велики публицитет, пише Недељник.

Школовање је започео са шест година када се са родитељима преселио у тек изграђени краљев двор на Дедињу. Тамо је за њега припремљена посебна учионица, а први учитељ му је био професор Тихомир Костић, који је свакодневно долазио у двор да би га подучавао. Поред учења основних школских предмета, велика пажња посвећена је његовом физичком одгоју, соколским вјежбама, планинарењу и јахању. Веће интересовање показивао је за механику, нарочито за аутомобиле и авионе.

Основну школу је завршио у априлу 1934. године са одличним успјехом. Жеља његових родитеља била је да школовање настави у неком енглеском колеџу, те је из Енглеске доведен нови учитељ и васпитач Сесил Перот, који га је интензивно учио енглески. Уписан је у колеџ Сендројд у Кобему, гдје је био разврстан у одјељење за интелигентније ученике. Тамо је провео свега 12 дана, када је добио страшну вијест о смрти свога оца, због чега је хитно морао да се врати у земљу. Сахрана краља Александра била је први сусрет младога Петра, најстаријег сина краља Александра, с високом политиком. Сусрет који се дубоко урезао у свијест дјечака краља.

Краљ ујединитељ

Само неколико недјеља пред убиство краљ Александар је, први пут, одлучио да саопшти свом једанаестогодишњем сину одређене важне ствари из државне политике. Неколико недјеља касније Петар је на брзину одведен из своје енглеске припремне школе Сендројд у Париз, а затим у Србију на сахрану свог оца.

Призори народне оданости краљу Ујединитељу свакако су се урезали у срце његовом сину и наслиједнику. Одлука владе Цветковић-Мачек о потписивању Тројног пакта, као и свм чин потписивања 25. марта 1941. године, морала је изазвати снажну реакцију јер је била супротна духу и традицијама на којима је почивала Краљевина. Југославија се тим пактом сврстала уз Италију која је била непосредно одговорна за убиство краља Александра, и уз Њемачку коју су Југословени, а посебно Срби, запамтили као главног противика из Првог свјетског рата.

Оваква одлука наишла је на отпор Српске православне цркве, широких кругова југословенског официрског кора, као и опозиционих српских странака и Српског културног клуба. Овако широка коалиција противника пакта лако је могла да затресе стабилност владе Драгише Цветковића (1939-1941) и без војног пуча који је, два дана послије потписивања пакта, збацио намјесништво и, шест мјесеци прије уставног рока, прогласио краља Петра за пунољетног.

Млади краљ био је у двору када је запрепашћен, преко радија, чуо глас, налик његовом, који је читао прокламацију представљајући се да је краљ Петар. У прокламацији је објављено Србима, Хрватима и Словенцима да је краљ Петар узео власт у своје руке. То је била прва од три кључне прокламације у животу краља Петра које су приписане његовом имену.

Ниједну од њих није написао краљ Петар, али све су имале улогу прекретница у његовом животу. Другу прокламацију краљ је прочитао на Би-Би-Сију септембра 1944, а трећа је обзнањена у његово име 1967...

*ИЗВОДИ ИЗ КЊИГЕ “ПЕТАР ДРУГИ, КРАЉ У ИЗГНАНТСТВУ”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.