Три и по атентата на краља: Како је Обреновић завршио у фекалијама?

B92
Три и по атентата на краља: Како је Обреновић завршио у фекалијама?

Краљ Милан Ообреновић није био превише популаран у српском народу. Историграфија га помиње као несталног и преког човјека, женскароша и коцкара, али ваља имати на уму да историју пишу побједници, у његовом случају и највећи опоненти - радикали и присталице династије Карађорђевић.

 Стога, неријетко се прећуткује да је за вријеме његове владавине Србија коначно стекла независност, редовну војску, жељезницу, позориште и сијасет других новотарија, до тада невиђених на подручју јужно од Саве и Дунава.

Нису га штедјели послије смрти, а још мање за живота. И прије и послије абдикације са српског трона (1883. године) покушавали су да га пречицом пошаљу у историју, а неки од атентата се могу сматрати и најбизарнијим у повијесници атака на крунисане и некрунисане главе.

Први атентат догодио се у јуну 1871. године, прије него што је и засјео на пријесто. Возећи се кочијом ка Народном позоришту, надомак Теразијске чесме експлодирала је укопана у у калдрму .Срећом по њега, била је мале разорне моћи, па нико није био повређен, али нико ни окривљен. У чаршији се шушкало да му је тиме “поруку” послао један од намјесника, Миливоје Петровић Блазнавец, желећи да будућег кнеза, који се ближио пунољетсву, опомене да је још рано да се одрекне услуга намјесништва.

Знатно озбиљније је било десетак година касније, само неколико мјесеци након што је проглашен за краља. На повратку из Беча, 11. октобра 1882. године, свратио је најприје у Саборну цркву у Београду. Видјевши га у порти, на њега је пуцала Илка Марковић, удовица пуковника Јеврема Марковића, који је по краљевом налогу стрељан четири године раније због учешћа у Тополској буни. Иако је била удаљена свега десетак корака, промашила је и разоружана је прије него што је стигла да испали други метак. Иако је у јавности Илкин атентат представљен као очајнички чин неутешне жене, чињеница је да су с њеним намјерама били упознати радикали, краљеви највећи противници.

Атентат на Милана Обреноића покушан је и након његове абдикације, на Ивањдан 1899. године. На њега је у кнез Михаиловој улици, док се возио кочијама пуцао бивши ватрогасац Ђуро Кнежевић. И овога пута краљ није ни окрзнут, али је његов ађутант лакше рањен у руку.

Ивањдански атентат искоришћен је за обрачун са радикалима. Нападач је осуђен на смрт стрељањем, а многи радикалски прваци на вишегодишњу робију.

Напослијетку, показало се да је најгоре прошло, у инциденту око којег се многи и данас споре, да ли је ријеч о правом атентату или је ипак, ријеч о (не)срећним околностима. Наиме, приликом званичне посјете Смедереву, 6. октобра 1871. године, краљ је у једном тренутку обишао и пољски клозет.

На његову жалост, даске су под његовом тежином попустиле и он је упао у рупу с фекалијама. Од недоличне смрти спасао га је пуцањ из расквашеног пиштоља, којим је дозвао присутне и који су га с муком извукли из смрдљиве јаме. И док су једни тврдили да је ријеч о обичној случајности, други су доказивали да су потпорне греде биле пререзане, а дашчани под премазан воденим раствором азотне киселине који је све вријеме нагризао даске.

Једино је требало сачекати тренутак да младог Обреновића притјера нужда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана