Тако је говорио Мишић: “Ко никада није чувао козе, не зна шта су муке”
Сваке године у ово вријеме, када се обиљежава годишњица искрцавања српске војске на грчко острво Крф, на ово грчко острво долази и Ђорђе Стојанац, праунук Живојина Мишића. Одрастао је поред баба Олге, ћерке Живојина Мишића, која му је причала о патњи српског народа, голготи преко Албаније, борби за опстанак.
“Причала ми је о припремама за Солунски фронт, шта је њен отац, а мој прадеда доживио, о патњи народа”, рекао је Стојанац за Тањуг.
Иако сељачко дијете Мишић се, каже, винуо у висине и постао шеф генералштаба на Солунском фронту. Увијек је остао везан за сељане и како је храбрио војнике на фронту, тако је храбрио и сељане у послу. Сјећа се Стојанац и познатих Мишићевих ријечи “Ко никада није чувао козе, не зна шта су тешке муке”.
Док је чувао козе, задремао је, козе су појеле комшијин купус, а и мали Мишић обрао добре батине. Српска војска и народ почели су повлачење преко завијаних планина Албаније након инвазије Њемачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију у зиму 1915/16. године.
Током албанске голготе велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености. Француска влада 28. јануара 1916. године одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска.
Савезнички бродови су почели убрзано да превозе изгладнелу, исцрпљену српску војску на оство Крф. Прво искрцавање српске војске на “острво спаса”, како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара сјеверно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузели су Француска и Велика Британија.
Острво Видо организовано је као болница, гдје су искрцавани најтежи рањеници, постало је “острво смрти”, а море око њега названо је Плава гробница. На острву Виду налази се данас спомен-комплекс и у оквиру њега маузолеј.
Комеморативним скупом и полагањем вијенаца данас је почело обиљежавање годишњице искрцавања српске војске на грчко острво Крф. Српски и грчки званичници, представници удружења, потомци, полозили су вијенце на спомен-обиљежје у Дасији код Крфа, гдје се прије 102 године искрцала српска војска.
У мјесту Агиос Матеос венци су положени на споменик Дринске дивизије, али и на споменик Јанису Јанулису, Грку који је дао своју њиву, једину имовину, да се у њој сахране борци Дринске дивизије.
Државни секретар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић каже да су на Крфу уточиште и спас нашли српска влада, војска и народ.
“Након више месеци пешачења гудурама Албаније, на Крф је дошло 185.000 изгладнелих и изнемоглих војника и цивила. Након две године опоравка уз помоћ савезника кренули су у пробој Солунског фронта”, нагласио је Станковић.
Он је рекао да се историја мора његовати и поштовати, јер народ који не поштује своју историју не може градити будућност какву жели.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
