Србима најближи Хрвати, Бошњаци па Румуни...
Београд - Оно што смо знали о поријеклу Срба до прије само неколико година углавном је било базирано на лингвистичкој афилијацији, тј. словенском коријену нашег народа.
Лингвисти су, посматрајући индоевропско 'стабло', уочили да се српски језик одвојио прије око 1.600 година од заједничког словенског претка, док се група којој припада наш језик (балтословенска) раздвојила од германских и келтско-романских језика прије око 4.800 година.
Оно што је било изненађујуће јесте драматична експанзија протословенског језика током шестог и седмог вијека (у вријеме када Срби насељавају Балкан).
Наравно, прича о Великој сеоби Словена, поткрепљена упадљивом сличношћу међу словенским језицима, из које је проистекао и панславизам (и црвено-плаво-бијеле боје застава већине словенских нација) није било све што смо знали.
Антрополошка истраживању указивала су на не само културолошки већ и генетски утицај пресловенске популације, која се углавном погрешно интерпретирала као илирска. Коначно, модерна генетика се толико развила да је узела добар дио посла етнолозима, антрополозима и историчарима. Теза о наводном мијешању са Турцима услијед четворовијековног ропства под Отоманском империјом (потхрањена и фамозним, бизарним и ужасним „правилом прве брачне ноћи") потпуно је оборена генетским резултатима (Kovacevic, Tambets, , Ilumae, 2014).
С друге стране, генетски запис нашег народа указује и на "присуство" различитих освајача са Запада, прије свега Келта и Гота, али не у битној мјери.
Хаплогрупа I је најстарија велика хаплогрупа у Европи и једина која је ту и настала. Њена претходница, хаплогрупа IJ стигла је са Блиског истока у Европу прије неких 35.000 година, да би убрзо мутирала у хаплогрупу I. Код Срба водећа хаплогрупа је I2, тачније I2а-Дин(ариц), која се од остатка хаплогрупе I издвојила прије 22.000 година, вјероватно на подручју данашњег Подунавља.
Друга најважнија хаплогрупа код Срба је источноевропска или словенска: Р1а. Истраживања указују да је Р1а (и И2а-Дин) дошла у ове крајеве са Словенима из западне Украјине и јужне Пољске (Закарпатје) кроз Чешку. Удио ове хаплогрупе код Срба износи од 15% до максимално 25% (у зависности од узорка).
Хаплогрупа И2а-Дин(ариц), којој припада трећински дио српских мушкараца, претежно се налази у словенским земљама. Максималне фреквенције се примећују код динарских Словена, као и у Бугарској, Румунији, Молдавији, западној Украјини. Има врло високу концентрацију у сјевероисточној Румунији, Молдавији и централној Украјини, што упућује на ширење древне културе Кукутени–Трипилијан (4800–3000. прије нове ере).
Како се ова култура развила као огранак културе Старчево–Корос–Црис, вјероватно је да је И2а једна од главних патерналних линија, а ‘ефекат оснивача’ знатно је повећавао учесталост хаплогрупе. Иначе, култура Кукутени–Трипилијан била је најнапреднија неолитска култура у Европи прије индоевропских инвазија у бронзаном добу.
У сваком случају, претпоставка је да је мијешањем добијен генетски амалгам који је постао карактеристичан за Јужне Словене...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
