Син чувеног “Агента 007” открио све о свом оцу Србину

Кад су га питали да ли се плашио током рата, одговорио је: “Само једном - од кад је рат почео до кад се завршио”, каже Марко Попов, син шпијуна по ком је настао лик Џејмса Бонда. Марко Попов, син чувеног агента Душка Попова, који је послужио Ијану Флемингу за лик агента 007 Џејмс Бонда, каже да је релативно добро научио српски језик тако што је са оцем сваке године проводио по два-три мјесеца у Дубровнику, где су имали породичну кућу.

Марко Попов, који је прије неколико дана добио српско држављанство, и данас често свраћа у Дубровник, али и у Војводину, на породична окупљања гдје се окупи око 600 чланова породице Попов. Наглашава да ни у вријеме социјалистичке Југославије породица најпознатијег британског шпијуна није имала проблема да посјети земљу предака.

“Отац се враћао јер није ништа урадио против комуниста. Послије рата тражио је мјесто где би могао да живи нормално, у којем би волио да живи, да је близу мора и да је топло, па је пронашао Кан, гдје смо се родили моја браћа и ја. Кан је послије рата био сличан Дубровнику - мали и лијеп град. Душко се враћао слободно у стару Југославију, али његов брат који био већи антикомуниста, био је на црној Титовој листи, тако да он није могао да се враћа”, објашњава Марко Попов за Спутњик.

Без обзира што је Душко Попов током Другог свјетског рата радио и за краљеву Владу у Лондону, није имао проблема с комунистима, јер је по окончању рата напустио шпијунажу и политиком се није бавио, на његов син. Радио је као адвокат у Њемачкој и заступао је око 1.500 фирми које су тражиле повраћај имовине коју су нацисти запленили.

Душко Попов није причао породици о својим ратним подвизима. За његове ратне подвиге први пут су чули кад је написао аутобиографију “Шифра трицикл”, 1974. године, кад је наш саговорник имао 11 година. Данас знају много више о Душковим ратним подвизима, јер су 2001. године отворене архиве ФБИ, а двије године касније и архиве британског МИ-5 у којој се налази 7.000 докумената о Попову.

Из тог времена његов син сјећа се углавном анегдота из шпијунског живота. Кад је Душко умро, Марко је имао 18 година и још није био свијестан важности послова које је његов отац обављао током рата.

Неколико пута са оцем је гледао филмове о агенту 007, а човјеку који је био главни модел за лик Џејмса Бонда омиљени лик из филмова у којима се прославио Шон Конери, био је негативац Зуба, који је у неколико наставака гинуо, а послије поново оживљавао. Иако је Душко Попов говорио да агент који би живио као Џејмс Бонд не би преживио ни два дана у реалном животу, филмови о агенту 007 били су му забавни.

Отац им није причао колики је био заводник и плејбој прије него што је упознао њихову мајку, али је Марко пронашао један ормар у поткровљу породичне куће пун љубавних писма које су жене слале Душку Попову. Мајка је знала за његову репутацију, али није била љубоморна. Кад су ступили у брак она је имала 19, а Душко 47 година.

Иако се званично повукао из шпијунског посла послије Другог свјетског рата, Душку су се из МИ-5 “јавили” два или три пута у посљератном периоду. Једном приликом добио је задатак да “угаси” швајцарске банке које су давале кредите комунистима. Та акција је трајала од 1954. до 1956. године.

“Код МИ 5 сте увијек на 'листи чекања', али Душко није био велики идеалиста и зато није много радио против комуниста. Звали су га само кад је требало да с неким ступи контакт. Једна наша даља рођака Зорица Мишковић радила је за Удбу. Контакт између београдске тајне службе са британском ишао је између ње и Душка. Сваке године долазила би код нас двије-три седмице на југ Француске и она и Душко су сигурно размијењивали информације”, каже Марко Попов.

Према његовим ријечима, Душко Попов није имао контакте са комунистима, али његов старији брат Иво, који је такође радио у МИ-5, имао је, у најмању руку, непријатна искуства. Претпостављени официр Ива Попова у МИ-5 био је један од чланова “петорке из Кембриџа”, групе чувених високопозиционираних двоструких агената који су радили за Совјетски Савез, а касније и пребјегли у ту државу.

Највећи шпијунски успјех Душка Попова је то што су он и његово одјељење за три године рада дали Нијемцима толико лажних информација да су помислили да су савезници имали више војске на сјеверу Енглеске него што су имали и да ће се искрцати на потезу од Калеа до Норвешке. И кад је почело искрцавање у Нормандији, Нијемци су мислили да је то тек провокација савезника и недјељама су чекали удар главног контигента савезничких снага на локацијама које су добили од Попова и другова.

За највећи пораз у својој шпијунској каријери није био крив Душко Попов, већ тада свемоћни први човек ФБИ Џеј Едгар Хувер, који није повјеровао у Душкову информацију да Јапанци спремају напад на Перл Харбор.

С обзиром на породични педигре и Марка су покушали да врбују да ради за МИ-5. Кад је имао 22 године отишао је у Лондон да потражи посао. Контактирао га је један стари очев пријатељ, шпијун МИ-5, који је уговорио састанак у “Вајтс” клубу, мејсту гдје се састају сви шпијуни у британској престоници, али је Марко одбио понуду.

“Није био рат. Душко је то радио зато што је био рат против фашизма и Хитлера”, закључује Марко Попов.

Перл Харбур

Душкова књига “Шифра трицикл” прво је објављена у Америци, нашла се одмах на листи бестселера, али нико тада није вјеровао да је Хуверу дао информације о нападу на Перл Харбор. Тад су сви мислили да Душко лаже, али послије отварања досијеа ФБИ, пронађено је 2.700 докумената у којима се спомиње Душко Попов.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.