Пилоти се сјећају металног укуса радијације из Чернобиља

Срна
Пилоти се сјећају металног укуса радијације из Чернобиља

Москва - Припадници цивилних и војних служби били су позвани у акцију санирања посљедица нуклеарне катастрофе у Чернобиљу 1986. године, а више од 600.000 тих људи добили су од тада почасни статус "ликвидатора Чернобиља".

Тридесет двије године послије несреће, "Спутњик" је разговарао са двојицом таквих "ликвидатора", пилотима хеликоптера Александером Петровом и Сергејем Жарковом.

Хеликоптери су кориштени за бацање пијеска за упијање радијације на оштећени реактор број 4, а свака летјелица је бацила по неколико тона специјалне супстанце на објекат.

"Наша посада је бацала олово на реактор, оловне плоче, 40 килограма свака. Узели бисмо падобран, везали плочу и послали је да плута надоле. У сваком лету смо товарили по седам тона, ишли смо до 200 метара у висину, летјели тачно изнад реактора, а посматрач са крова нам је говорио када да избацимо терет. Тако смо радили и летјели у круговима", присјетио се Жарков.

Петров се сјећа да је вријеме било топло и сунчано и да локално становништво није хтјело да напусти своје домове.

"Људи су игнорисали упозорења на радијацију и одбијали да оду из контаминираног подручја. Старији људи су се сјећали како је било током рата, експлозија и бомби, а сада нису видјели да се тако нешто дешава. Баке су једноставно отишле у баште да саде кромпир", рекао је он.

Петров је додао да је то била логистичка ноћна мора и да се нешто слично није десило никада раније, па није било начина да се избјегну грешке и да се реактор брзо деактивира.

"Било нам је потребно дуже од 24 часа да покренемо ствари. Што се тиче осталог, у совјетским данима све се радило брзо, материјали - све је било испоручено одмах. Наши команданти у почетку нису знали шта да раде", рекао је бивши пилот хеликоптера.

Он је објаснио да су посаде пуниле контејнере пијеском, товарили их у хеликоптере и посипале пијесак по уништеном реактору. Послије два дана акција је, како каже, функционисала "прецизно као сат".

Петров се сјећа да је авијација прва стигла на мјесто несреће и да је послала десетине хеликоптера свих врста. Морало је да се чека у реду да буду натоварени.

"То је био обичан, рутински посао. Нико нам није рекао жбићете херојиж или нешто слично. Само смо настављали рад и нисмо чули да је било ко одустао. Схватио сам размјере читаве ствари, али смо се сви надали да се то некако неће десити нама. Знали смо шта је нуклеарна пријетња и све о радијацији. Обучавани смо у војсци да се бавимо тим стварима. Једина ствар која нам је говорила да има радијације је метали укус у устима када сам улазио у хеликоптер", испричао је Жарков.

"Ликвидатори" из Чернобиља и њихове породице добили су пореске олакшице, јефтин нови смјештај, повећане пензије и остале привилегије у наредним годинама.

Скоро 8,4 милиона становника Бјелорусије, Украјине и Русије било је изложено радијацији, а више од 400.000 је пресељено из тешко загађених области.

У катастрофи, која се сматра највећом нуклеарном несрећом у историји, погинуло је око 4.000 људи, а посљедице и даље трају у виду канцера, наводи Свјетска здравствена организација.

Према подацима "Гринписа", око десет милиона људи било је погођено радијацијом усљед чернобиљске катастрофе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана