Од СФРЈ ни 29. новембар – гдје смо данас

Дан Републике СФРЈ, 29. новембар, је обиљежавао годишњицу Другог засједања АВНОЈ-а 29. новембра 1943, када су представници партизаног покрета отпора прогласили федерално уређење Југославије и уставотворну скупштину ФНРЈ 29. новембра 1945.

Празник није преживео распад СФРЈ ни у једној републици некадашње заједничке државе, осим у Србији, гдје је укинут тек 2002. године одлуком Вијећа грађана Савезне скупштине СРЈ. Црна Гора је “одустала” од званичног празновања неколико година раније.

Данас, ниједна од некадашњих држава чланица ни не помиње празник “покојне” заједничке републике већ је свака окренута својим унутрашњим и/или међусуседским проблемима и потешкоћама.

Србија, највећа екс-ју држава са двије аутономне покрајине, тренутно је окупирана кризом у својој јужној покрајини. Косово и Метохија постало је деценијска “рак рана” за коју, чини се, лијек још увијек није пронађен. Вишегодишњи дијалог који Београд и Приштина воде у Бриселу уз посредсво ЕУ није још увијек уродио плодом, а недавни догађаји на Космету, према мишљењу многих, кочнице су напредка.

Тензије на КиМ, упади косовских специјалних јединица и хапшење Срба, повећање такси на робу из Србије, блокаде путева и административних прелаза, привођење директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, убиство Оливера Ивановића…, дају далекосежне посљедице које заједно са другим факторима, мишљење је многих, коче Србију на путу ка ЕУ.

Док је Србија “у Косову до гуше”, Македоније такође бије своју вишедеценијску битку. Македонци улажу велике напоре како би окончали спор са Грчком око имена.

Атина и Скопље постигли су у јулу споразум о решавању спора око имена, којим се Македонија преименује у Република Сјеверна Македонија, како би се разликовала од грчке покрајине Македоније. Споразум су пратили и још увијек прате протести грађана са обе стране.

На референдум о имену, чланству у ЕУ и НАТО изашло нешто више од трећине грађана Македоније и готово сви гласали “за”, али тај резултат различито је протумачен од стране македонског предсједника и премијера.

Предсједник Македоније одбио је да потпише историјски договор са Грчком о промјени имена државе и рекао да је он противуставан.

Скупштина Македоније двотрећинском већином од 80 гласова у два одвојена гласања усвојила је одлуку за приступање уставним измјенама.

Те промјене би требало да омогуће промјену имена у Република Сјеверна Македонија у складу са Споразумом из Преспе македонског премијера Зорана Заева и премијера Грчке Алексиса Ципраса.

Тим гласањем завршена је прва од укупно три фазе у поступку за измјену Устава.

Спор због имена Република Македонија разлог је због којег је Грчка готово 27 година блокирала улазак Македоније у НАТО И ЕУ.

Иначе, Македонија је у Бриселу званично отворила преговоре о прикључењу тој сјеверноатлантској алијанси.

Осим бриге око имена, Македонију ових дана потреса и афера у вези са осуђеним бившим премијером Николом Груевским који је пребјегао у Мађарску.

И Црна Гора стоји пред вратима ЕУ, али ове године је прославила прву годишњицу чланства у НАТО. Ипак, њени проблем сежу у далеку прошлост па се тако ових дана црногорски парлиамент бави проглашавањем ништавном Подгоричке скупштине баш на њену 100. годишњицу.

У резолуцији о Подгоричкој скупштини, коју су потписала 42 посланика владајуће коалиције, каже се да Подгоричка скупштина, одржана 1918. године, није била њена легална институција, нити је легитимно конституисана на основу слободно исказане воље грађана Црне Горе.

Наводи се да је нелегалност Подгоричке скупштине, односно њена уставна непрепознатљивост и незаконито конституисање, формално-правни основ за ништавост свих њених одлука.

Оцијењује се да је Подгоричка скупштина била инструмент којим је извршен државни удар.

Босну и Херцеговину још увијек дрма постизборна грозница. На изборима одржаним у октобру за чланове Предсједништва БиХ изабрани су Шефик Џаферовић, Жељко Комшић и Милорад Додик.

Посљедњи у низу потреса одиграо се прије неколико дана када је предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик поставио заставу Републике Српске у Предсједништво БиХ што је изазвало бројне осуде.

И БиХ упорно куца на врата ЕУ, али према посљедњој изјави предсједница Политичког и безбједносног одбора ЕУ Софие Фром-Емесбергер, идућа година је кључна за БиХ.

“Слиједећа година је кључна за интеграцијски пут БиХ у ЕУ. Комисија ће дати своје мишљење, а узеће у обзир и формирање власти”, казала је она.

Хрватска и Словенија, једине су екс-Ју репулике, засад, које су чланице Европске уније, али и њихов однос оптерећују проблем из прошлости.

Док се Хрватска бори са “реповима усташтва” упоредо “бије и битку” са Словенијом око Пиранског залива.

Неријешен вишедеценијски билатерални спор оптерећује односе двије земље, али и Европску унију.

ЕУ је учествовала у томе да се Хрватска и Словенија приволе на арбитражу, арбитражни суд је одлучио да се Словенији додјели “већи дио деценијама спорног Пиранског залива као и несметан пролаз до међународних вода”, али је Хрватска још 2015. иступила из арбитражног поступка “након што је Словенија значајно повредила правила процеса”.

Словеначки премијер Марјан Шарец изјавио је да не види могућност напретка у односима с Хрватском све док хрватска влада одбија да прихвати арбитражну пресуду, тако да тензија остаје “у ваздуху”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.