Научници коначно открили шта је разлог пропасти цивилизације Маја

Научници коначно открили шта је разлог пропасти цивилизације Маја 06.08.2018 10:21 | Агенције

Упркос невјероватним достигнућима у астрономији, архитектури и математици, класична ера цивилизације Маја доживјела је колапс прије око 1.000 година. Историчари дуго сумњају да је разлог њиховог нестанка била суша, али докази те тврдње нису били довоњно јасни.

Савремена софистицирана техника, међутим, не само је потврдила ту теорију, већ је дала и прилично прецизне мјере о суши која је владала у то вријеме.

Језеро Чичанканаб, на полуострву Јукатан, налазило се довољно близу центра мајанске цивилизације да би могло да пружи прецизне податке о клими у тој регији. Средином 90-их уочене су промјене у односу тешких и лаких изотопа кисеоника у шкољкама на дну језера, па су оне показале да су посљедње године класичног периода Маја биле релативно суве.

Ипак, мјерења у том периоду нису могла да укажу на то колико је тај период заиста био сув у односу на пређашње или касније периоде.

Да ли су климатске промјене заиста биле толико снажне да сруше цивилизацију која је имала најнапреднији систем писања и била у стању да изгради величанствене градове?

Студија објављена у магазину Сајанс даје одговор на то питање и показује да се клима Централне Америке у том периоду драматично промијенила, али још увијек не знамо зашто.

Студент Универзитета Кембриџ Николас Еванс измјерио је изотопе кисеоника и водоника у молекулама воде, заробљеним у наслагама гипса које су прикупљене приликом бушења дна језера.

Еванс и његове колеге су закључили да је дошло до смањења годишње количине падавина између 41 и 54 одсто унутар тог водног подручја језера, и то током неколико дужих периода унутар 400 година.

Влажност ваздуха је опала за два до седам одсто, што можда звучи скромно, али је заиста имало важан учинак на испаравање.

То је резултирало драстичним посљедицама по пољопривредну производњу, а током најекстремнијих година било је и горе. Мало би цивилизација у то вријеме имало довољне залихе хране да преживе овако што, па изгледа да ни градови Маја нису били изузетак...

Данас је ниво падавина сличан ономе из периода када су Маје биле на свом врхунцу. Ипак, са пољопривредним системом фокусираним на жедне усијеве, као што је памук, вјероватно да нису могли да преживе са количином падавина која је неким другим цивилизацијама била довољна. Постоје докази да су суше често погађале цијела подручја истовремено.

Култура Маја није изумрла крајем раздобља касне Антике, али су тада број људи и њихова технологија били знатно мањи и слабији, а они сами преоријентисани на сталне изворе воде.

Проучавање тога зашто је нека цивилизација пропала пружа нам важне смјернице о опасностима које и нама пријете.

Чињеница да је мајанске градове у пропаст одвео пад количине падавина на степен на коме су друге културе могле успјешно да се развијају, показује нам да је брзина климатских промјена обично важнија од апсолутне максималне температуре или количина падавина.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица