Ко је заправо владао Русијом и да ли је ово права истина о Романовима? VIDEO

Када је у рано јутро 17. јула 1918. године у Јекатеринбургу, у дом у којем је живјела руска царска породица Романов, нагрнула војска по налогу Владимира Лењина, стравичном коначном исходу вјероватно се нико није надао. И данас прича о тужном крају те породице леди крв у жилама многих, а све због политичких одлука.

Војници су у подрум куће отјерали цара Николаја II, његову супругу, царицу Александру и њихово петоро дјеце - Олгу, Татјану, Марију, Анастасију и Алексеја - те их потом хладнокрвно убили. Тиме је заправо напрасно угашена династија Романов, која је у Русији постојала 300 година. Од тог дана не престају да се свако мало износе нове теорије завјере, али права истина о том догађају сахрањена је са седмочланом породицом.

Цијела та прича инспирисала је креатора популарне серије "Момци са Медисона" Метјуа Вајнера, те је одлучио да сними серију о њој под називом "The Romanoffs".

Прича о прогоњеној породици, након чијег свргнућа се појављују бројне гласине о погубљењима њених чланова током Октобарске револуције, испричана је у осам епизода, заокружених прича измишљених ликова и кланова који вјерују да су њихови потомци. У недавно објављеном другом дијелу испреплићу се гласови тих бројних ликова који вјерују у своје краљевско поријекло, али и гласови људи који морају да живе с тим.

Али, присјетимо се историје и догађаја који су довела до убиства породице Романов. Познаваоци овог периода тврде да је Русију тада потресао пад царства, а с тим је и моћ породице поприлично опала. У фебруару 1917. године Руси су били изразито револтирани и нису крили незадовољство монархијом, а поготово због раскалашног монарха.

Немоћни у суочавању с бројним проблемима, у то доба цар Николај II и царица Александра све су чешће тражили помоћ и савјете самозваног исцелитеља, а заправо варалице Григорија Распућина, којем Руси одавно нису вјеровали.

Распућин је стекао поверење цара тиме што се бринуо о његовом једином сину, болешљивом Алексеју, који је од прабаке, британске краљице Викторије, наслиједио хемофилију.

Сукоб између револуционара и руске војске, која је ипак на крају стала на страну народа, довела је до тога да је цар абдицирао. Познаваоци тог периода кажу да није тајна да је у то вријеме земљом управљала царица Александра, а њом заправо Распућин.

Свргнућем цара, проглашена је република, дошла је привремена влада и цијела породица Романов смјештена је у кућни притвор у Царском селу, отменом склопу двораца и вила поред Санкт Петербурга, а једино што се промјенило у њиховим животима било је то да нису смјели да напусте кућу, али осим тога ни у чему другом нису оскудевали.

Дане су проводили у шетњама парком или веслању, док би сам цар свако вече породици читао књиге. Након што су почела све гласнија шушкања како бољшевици желе да убију бившег цара Александар Керенски, главни у Привременој влади, одлучио је да цијелу породицу пошаље у Тоболск, град у Сибиру који је више од 1500 километара удаљен од Урала.

Породица се 14. августа, у пратњи најоданијих слуга, строго чуваним возом упутила на шестодневно путовање.

Керенски је у међувремену убијен, а Лењин је наредио да се цијела породица пресели у Јекатеринбург, гдје су мијесни бољшевици унајмили кућу и назвали је "Кућа посебне нјамене". Тамо је цијела породица била највише психички злостављана, али нису могли ништа да учине да се обране.

Алексејева болест тада је већ поприлично узела маха, па га је отац често носио на рукама како би га потом у инвалидским колицима провозао вртом.

Иако никада није пронађен никакав писани доказ о томе, убиство Романових наредио је Лењин, све око организације и извршења планирано је у строгој тајности, а неки детаљи и данас су обавијени велом мистерије. Зашто је убиство Романових извршено у тајности? Па вјероватно зато што убијање петоро невине дјеце народ не би одобрио, нити би то ишло у прилог самом Лењину, који је моћ стекао управо након Октобарске револуције.

Неки детаљи с временом су испливали, па се тако тврди да су извршитељи убиства прије тог стравичног чина у себе унијели повеће количине алкохола јер нису једноставно могли да се присиле да убију невину дјецу. Сваки од војника требао је да убије по једног од члана Романових, а прије неголи што их је сустигла смрт, Николаја, Александру и болесног Алексеја ставили су у подруму на столице, док су четири ћерке, љекар и троје слуга остали да стоје уз њих. Вођа стрељачког вода Јакуб Јуровски прочитао им је смртну пресуду, коју су написали и потписали мијесни бољшевици, а одмах потом пуцао је цару Николају II у главу.

То је био и знак да остали војници запуцају у унапред договорене мете. Будући да нису били прецизни у пуцању, а и чланови Романових испод одијеће су ушили драго камење које је зауставило метке, свој наум морали су да доврше и бајонетима, а тијела су потом пребацили у камион, који је чекао испред куће, те су одвезена у напуштени рудник.

Романови су сахрањени у необиљеженим гробовима, јер је у службеном допису стајало да су страдали у евакуацији.

Поједини теоретичари наводе да су након стравичног покоља двије ћерке преживјеле, а све то инспирисало је неке да настане легенда о томе како је преживјела најмлађа од њих, Анастазија. Током цијелог прошлог вијека нагађало се о идентитету, као и о локацији сахрањених тијела, а нова влада открила је тек да је преминуо цар, одбијајући да потврди статус супруге и дјеце.

За њих седморо није било шансе, али зато су од њихове судбине успјели да побјегну царева мајка Марија Феодоровна и сестра Ксенија са супругом Александром јер их је ратним бродовима с њихог имања на Криму евакуисао краљ Џорџ V.

Права истина о судбини Романових сазнала се тек 1991. године, распадом СССР-а, када је ексхумирано девет тијела у склопу истраге коју је покренуо тадашњи предсједник Борис Јељцин. Уз помоћ савремене ДНА технике и наслиједника Романових научници су успјели да потврде да та тијела заиста припадају цару Николају II и његовој породици. Осам година касније напокон су сахрањени на мјесту на којем и заслужују да почивају - у Санкт Петербургу.

По томе се може закључити да је цијела данашња постава британске краљевске породице родбински повезана с Романовима те и они донекле спадају међу њихове насљеднике, почевши од краљице Елизабете II, па све до принчева Вилијама и Харија и њихових потомака.

Насљедици

Насљедници Романових и даље су живи, а многи се изненаде када чују да међу њих спадају и принц Филип, војвода од Вестминстера Хју Гросвенор, грчки краљ Константин II... Али оно што је вјероватно најзанимљивије јесте веза цара Николаја II с британском краљевском породицом, јер је он био први рођак краља Џорџа V, по данској краљевској породици, али и у петом кољену, будући да су обоје потомци британског краља Џорџа II.

Осим тога, његова супруга, царица Александра, била је унука британске краљице Викторије, јер је њена мајка била краљичина ћерка Алис, која се удала за војводу од Хесена те је живјела у Њемачкој.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.