“Кнез Павле није много говорио о Југославији, није желео да научимо језик...”

Са друге стране, разговарали смо са мојим италијанским деком и баком искључиво на италијанском језику и они су каткад долазили у Париз. Повремено смо одлазили у Португал, да посетимо мог деду краља (Умберта II од Италије). Он такође није причао много и био је тужан зато што је морао да напусти државу”, рекао је кнез Михаило А. Карађорђевић.

Кнез Михаило је иначе најстарији син Њ.К.В. кнеза Александра (1924-2016), унук Њ.К.В. кнеза Павла Карађорђевића и краља Умберта II од Италије, рођен је у предграђу Париза, гдjе је одрастао и провео првих 25 година живота.

У интевјуу Недељнику наводи да је имао француско образовање, похађао пословну школу “Европска бизнис школа” која је била смjештена у Паризу, Лондону и Франкфурту, тако да говори ова три језика.

“Такође сам одлазио у Мексико и Бразил, где сам живео шест месеци када сам био млађи, па говорим све те језике. Тада сам отишао у Сједињене Државе, тамо провео око 20 година и вратио се у Европу. Тренутно живим у Женеви”.

Додаје да је имао срећу да упозна све своје бабе и деде и да би у Паризу били заједно скоро сваког викенда као и да су заједно проводили празнике.

“Он (кнез Павле) никада није много говорио о Југославији. Био је веома потресен због онога што се догодило и није желео да ми научимо језик, јер се прибојавао да би људи мислили да смо комунистички шпијуни. Са друге стране, разговарали смо са мојим италијанским деком и баком искључиво на италијанском језику и они су каткад долазили у Париз. Повремено смо одлазили у Португал, да посетимо мог деду краља (Умберта II од Италије, прим. аут). Он такође није причао много и био је тужан зато што је морао да напусти државу”, каже кнез Михаило за Недељник. На питање када је постао свjестан да носи титулу принца, он одговара:

“Одмах смо били упознати да смо принчеви. Сећам се поласка у школу, имали смо фотографе који су нас пратили. Када смо имали отприлике 4-5 година, наши родитељи су нам рекли да будемо дискретни са људима које не познајемо, да им не говоримо да смо принчеви. И када смо ишли да видимо наше баке и деке, имали смо људе који су нас ословљавали са Ваше Краљевско Височанство. Знали смо шта то значи и увек смо, моја браћа и ја, били заинтересовани за историју, што је и природно”.

Каже и да му се и данас људи обраћају са “Ваше Височанство”, а неки са “принче”, те да не зна како да реагује на то.

“Не знам да ли реагујем на то. Налазим да се нећу поигравати са тиме. Сматрам да ти људи користе такав начин да покажу поштовање, можда не само према мени, већ према историји и традицији, те мислим да је то сасвим нормално”.

Објашњава и да је у пријатељским односима са кнезом Албертом II од Монака, који је неколико пута долазио у Србију, са породицом Савоја, пошто са њима има везе са мајчине стране.

“Знам да принц Алберт од Монака јесте у породичним везама са вероватно већином европских краљевских породица, тако да се сусрећемо у различитим приликама, било да су то венчања или сахране, а повремено и друштвени догађаји”.

Ипак, на питање да ли често долази у Србију, одговара одрично. Дође, каже, једном или два пута годишње.

“Пре три године, долазио сам три пута, али једном на очеву сахрану, једном на путовању ради фотографија које сам желео да урадим. Волим да долазим, ако будем могао једном или два пута годишње бићу веома срећан”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.