Како је распад Југославије уништио посао од милијарду долара?

Међутим, отезање с послом и распад СФРЈ утицали су да пропадне један од најуноснијих послова те земље - продаја тенка М 84 и лиценце Пакистану која се одвијала у великој тајности.

Зашто баш Пакистану, поставио би неко питање? Због сталних проблема с Индијом, Пакистан је морао се наоружавати савременим наоружањем. Када је постало јасно да Индија креће у развој властитог тенка, на бази совјетске лиценце за тенк Т-72М, Пакистан је схватио да његови тенкови не могу конкурирати тенку Т-72. Због тога су војне делегације Пакистана убрзано кренуле у неколико земаља да пронађу погодну понуду за куповину или за откуп лиценце савременог тенка (Русија, Украјина, НР Кина, САД).

Будући да покушај да кроз сарадњу с Кином развију нови тенк није баш обећавао, Пакистанци су преко посредника сазнали и за југославенски тенк М 84, који су одлучили тестирати.

У љето 1990. године у Пакистан под велом тајне упућена је група официра и подофицира како се Југославија не би замјерила Индијцима, с којима су имали одличну сарадњу.

У периоду од 25. јула до 7. септембра 1990. са југославенском делегацијом у ову азијску земљу послана су и два тенка П1 и П2 да демонстрирају борбене квалитете у специфичним географским и климатским условима Пакистана и да се обучи одређена пакистанска посада, за руковање и гађање тенком М-84А.

Посјета је почела разговором о тенку М 84. Посјети југославенске делегације дат је посебан значај, јер је делегацију примио особно начелник главног стаба. Пред њим и његовим сарадницима одржана је презентација од сат и пл времена и помно је биљежена свака информација.

Послије завршетка састанка наређено да се крене у тестирање тенка. Иначе кад су тенкови припремани за презентацију све толеранције су пооштрене за десет пута, тако да су тенкови били у савршеном стању…

Оба М 84 испитивана су током вожње по пјесковитом и мочварном земљишту и с њима је пређено 1.600 км при температурама од 45 до 50 ступени Целзијусових.

Приликом вожње по пијеску и пустињи дизана је велика прашина, али није било ниједног квара тенка, а чишћење филтера за зрак обављено је послије 800 км вожње. На осталим уређајима тенка није било кварова нити потребе за интервенцијом механичара.

Изузетак је била замјена једног блатобрана, који је деформисан, када је возио пакистански војник и ударио у неко дрво, које је било ријеткост у том амбијенту. Детаљно су обављена испитивања савладавања водених препрека, ефикасно стварање димне завјесе, тегљење тенка и вуча другог тенка, самозакопавање, провјера маневарских способности.

 Из тенка су извођена припремна гађања из уметнуте цијеви 12,7 мм, с мјеста и у покрету у режиму стабилизације, на стационарне и покретне мете на даљинама од 600–750 м.

Гађања из топа с муницијом 125 мм извођена су дању и ноћу, на сталне и покретне мете на даљинама од 1.700–2.290 м дању, на непокретне и покретне мете , а ноћу са све три врсте пројектила на даљинама од 970–1.365 м. нека гађања из тенка лично је извео пакистански бригадни генерал Хак.

Заповједник тенковске дивизије, генерал Махмуд А. Дурани касније начелних Управе ОЈ и преговарач о трансферу технологије и куповини тенкова М-84А у Београду гађао је са 3 ТФ пројектила, у режиму електроника и стабилизација, на мету на даљини 1.700 м, сва три поготка у мету. Укупно је на испитивању тенкова и увјежбавању пакистанских посада испаљено 117 пројектила.

Такође, од свих радио-станица с којима су пакистански тенкови требали бити опремљени најбоље се показала југославенска радио станица, Чајевачка, РУТ-1, односно ПД9. Те су одмах почела неке наруџбе за ту радио станицу.

“Упознат сам с резултатима испитивања, и након увида у тенк, могу рећи да имате одличан тенк. Настојаћемо да га што прије добијемо”, рекао је тадашњи пакистански министар обране.

Иначе, Пакистанци су тестирали и амерички М1А1 Абрамс, који, према изјавама пакистанских официра имао бројне застоје и кварове, а показао је и слабију прецизност ватре из топа. Неки пакистански функционери су казали југославенским официрима да М1А1 'Абрамс' није показао више од 10% онога што је показао М-84А, па су југославенски тенк завољели као свој.

У Београду се крајем 1990. године разговарало о уговорима за куповину тенкова М-84А и о производњи истих у Пакистану. Пакистан је занимала куповина 250 тенкова М-84А те сурадња и друга техничко-технолошка питања.

“Из душе смо га завољели. Говорим као генерал и тенкиста. Гађао сам с три пројектила, и са сва три погодио мете. Желим увјерити нашег начелника ГШ да је М-84А најбоље рјешење за Пакистанску војску, зато ћу му предложити да склопимо уговор о куповини тенка с вама”, рекао је генерал Дурани.

На велику жалост, до потписа о почетку још једног великог посла који би СФРЈ донијело скоро милијарду долара није дошло јер се наводно затекло око плаћања преко робне размјене, на што СФРЈ није хтјела пристати, па се отезало с уговором, а у међувремену је услиједио распад СФРЈ, а Пакистан је наставио сарадњу са Кином.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.