Хронологија „ОЛУЈЕ”: 138.500 против 31.000

Хронологија „ОЛУЈЕ”: 138.500 против 31.000 05.08.2018 08:50 | Агенције

Операција Олуја је била војна акција Републике Хрватске у августу 1995. године. Операција је званично трајала 4 дана, завршила се падом Републике Српске Крајине и успостављањем контроле Републике Хрватске над том територијом.

4. август у Хрватској се слави као Дан побједе и домовинске захвалности док у Србији и Републици Српској 4. август је дан жалости.

4. август

Дана 4. августа на православни празник Благе Марије у 4 часа послије поноћи, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само пар сати прије почетка операције Олуја. Иако су званично порицале умјешаност у „Олуји”, америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација, тако да је командни сектор био потпуно одсјечен.

Акција је почела нападом на тзв. секторе „Сјевер” и „Југ” на фронту дугом 700 километара. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смијерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од 5 до 15 километара.

Првог дана акције, хрватска страна забиљежила је заузимање Светога Рока. Книн је већ био у окружењу, а хрватске јединице неколико километара пред градом. Срби одговарају нападима на Сисак, Шибеник, Оточац, Госпић, Огулин

5. август

Око поднева објављена је вијест: хрватске јединице ушле су у Книн. На книнској средњовјековној тврђави постављена је огромна хрватска застава. Заузета су и околна мјеста – Врлика, Кијево, Дрниш, Житнић, Бенковац, Грачац, Ловинац, Љубово, али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица. До вечери је остварено 80% планираног, а српски цивили напустили су заузета подручја преко Срба и Двора. Срби одговарају ракетним нападима из Босне на Жупању, из источне Славоније на Осијек, Винковце, Нуштар, с Кордуна на Карловац, а из источне Херцеговине на дубровачко подручје.

 6. август

До 6. августа, Прва хрватска бригада је пробила у територију око града Слуња (сјеверно од Плитвица) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином гдје су се састали са снагама Армије Републике БиХ на западу Босне. Једино је био снажан отпор у граду Глини (јужно од Сиска).

Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем одбране  и Петим корпусом Армије БиХ на граници БиХ, на ријеци Корани код Тржачких Раштела. Тиме је пресјечен стратешки правац српског снабдијевања Книн-Бихаћ. Послијеподне у Книн долази и предсједник Хрватске Фрањо Туђман.

Крајина је поражена. Пале су Петриња, Слуњ, Костајница, Плитвичка језера, Обровац … Снаге Војске РСК су трећег дана акције Олуја у расулу: 21 кордуншки корпус, који се предао 8. августа, био је у окружењу, а 15. лички и 39. корпус пред разбијањем.

У недјељу ујутро Хрватска војска је ушла у Петрињу, а око 23 сата у Глину.

 7. август

Посљедњег дана „Олује” пали су и Турањ и Тушиловић, па Војнић и Топуско, Горњи и Доњи Лапац… У 18 часова хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је да је акција Олуја завршена с војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих дивизија српске армије су се предали у року од слиједећих пар дана.

 Последице операције Олуја

Након операције РСК више не постоји. Већина Срба – преко 250.000 – је била протјерана.

У операцији Олуја учествовало је 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и Хрватског вијећа одбране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге од око 31.000 војника.

Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово цјелокупно српско становништво. Колоне избјелица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом Републике Српске у западној и сјеверној БиХ кренуле ка Србији, изложене честим нападима хрватских снага.

Тада је у Хрватској отпочело са темељним минирањем и рушењем празних српских кућа. Послије завршетка акције вршени су злочини над преосталим српским становништвом. Спаљено је преко 20.000 српских кућа, док су остале опљачкане и разорене.

Документационо-информативни центар „Веритас” у својој евиденцији има имена 2.313 погинулих и несталих Срба. Од тога 1.205 цивила, а међу њима 522 жене и 12 деце.

Током 2013. године у Србији је живјело 42.000 Срба из Хрватске са статусом избјеглице.

Повратак српског становништва послије 2000. године и почетка нормализације односа између Београда и Загреба тече споро и са скромним резултатима. Углавном се, у одређеном броју враћа старије становништво.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица