Дан када је ВРС срушила авион НАТО-а VIDEO

  Дан када је ВРС срушила авион НАТО-а VIDEO 02.06.2019 22:06 | kurir.rs

Херој, кукавица или само срећник, то је питање које се и данас поставља, када се спомене име америчког пилота Скота О Грејдија који је оборен и који је послије пада ловца Ф -16 Ц на терен Републике Српске, провео шест дана скривајући се од потјере прије него што је спасен 8. јуна 1995. године, пишe курир.рс

Крајем маја 1995. године НАТО авиони имали су задатак да спроведу одлуку о забрани летова (енгл. deny flight) на ваздушном простору Босне и Херцеговине, на основу раније донијете одлуке Уједињених нација. Током спровођења мисије они су дејствовали и по објектима и јединицама Војске Републике Српске.

Због тога је командант Главног штаба ВРС наредио команданту В и ПВО ВРС да дејствује по авијацији НАТО.

Снаге српске ПВО већ су биле дуже вријеме у засједама на ширем подручју Бањалуке и Босанске крајине, гдје су пратили повремене летове муслиманских или хрватских хеликоптера, али и мотрећи и на активност ваздушних снага НАТО на небу БиХ.

Током операције, НАТО ловци Ф -16Ц летјели су на висини од 26.000 стопа. Ловци су патролирали без употребе уређаја за електронско ометање AN/ALQ-131 над подручјем Бихаћ-Бањалука-Босански Петровац. Положаји српских противваздушних јединица су им били познати од раније, тако да нису очекивали значајније проблеме током мисије.

Међутим, у складу са наређењем 1. Средња самоходна батерија (ССРБ) 155, ракетне бригаде ПВО, са ракетним системом КУБ, била је у засједи на положајима између Санског Моста и Кључа.

НАТО авиони нису улазили у зону дејства. Команда В и ПВО ВРС организовала је премјештање батерије КУБ, јужније, у Бравско Поље изнад кога су редовно летјели авиони НАТО.

Током ноћи између 29. и 30. маја, батерија је извршила марш и посјела ватрени положај у рејону села Бравско, општина Босански Петровац, и тако направила засједу за долазеће авионе.

Пуна три дана батерија је пратила летове авијације НАТО по подацима таласа обавјештавања без укључивања зрачења сопствених радарских система, све до поподневних часова 2. маја. Тог поподнева два америчка ловца Ф-16Ц приближили су се на 20 км од ватреног положаја батерије.

Пар ловаца који су тог поподнева 2.маја летјели чинили су пилоти: Скот В. О`Грејди (кодно име Basher 52) и капетан Роберт Г. Рајт (кодно име Basher 51). О Грејди и Рајт су дјеловали у склопу 555. ловачке ескадриле 31. ловачког пука, из базе Авиано. Иначе Грејдију је то био 47 пут да лети у зону борбеног дjеловања. По примјећивању летелица укључен је осматрачки, а по захвату вође пара и нишански радар.

У том тренутку авиони су се удаљили иза планине Срнетица. Пошто гађање није било могуће зрачење је искључено послије 3-4 секунде. Исти пар авиона се након петнаестак минута поново приближио зони дејства батерије. Послуга је у међувремену промијенила фреквенцију нишанског радара и када је циљ био удаљен 22 км укључила је антену осматрачког радара. На 20 км откривен је и други авион. Тада је укључен и нишански радар. Захват је извршен је на 18 км. Гађање је извршено са двије ракете. Прва је лансирана када је циљ био на 17 км од ватреног положаја, а друга три секунде касније. Погодак и уништење циља било је на даљини 15 км и висини 5,5 км.

Послије експлозије бојеве главе прве ракете циљ се располовио, а друга ракета је погодила један од дијелова авиона.

Остаци авиона су пали на двије локације удаљене око 1,5 км у области Ваганца.

Пилот се успио да се катапултира и падобраном спусти на удаљењу око 6 км од олупина авиона.

Батерија је одмах искључила средства прешла у маршевски поредак, удаљила се и маскирала. У току ноћи је батерија је премјештена са мјеста гдjе се маскирала на нову локацију удаљену око 100 км од мјеста дјеловања. Нишански радар је укупно зрачио 26 секунди.

Када је ракета КУБ погодила О Грејдијев авион вођа пара, пилот капетан Роберт Г. Рајт, касније је испричао да је видио летјелицу претворену у ватрену лопту која нестаје у облацима. Из тог разлога није могао да уочи да ли се пилот спасао избацивим сједиштем.

О Грејди је ипак искочио из авиона и успио да се приземљи на слабо насељеном терену у рејону превоја Ваганац између Петровачког и Бравског поља. Како је он навео у свом свједочењу приликом приземљења уочио је неке људе због чега није понио пакет за преживљавање, који се налазио уз пилотско сједиште. Понио је само oно што је имао у прслуку на себи, а то је био преносни радио уређај ПРЦ -112 и маскирне боје за лице.

По приземљењу О Грејди је склониште потражио у оближњој шуми у којој је провео наредне дане крећући се у радијусу од два километра од мјеста пада.

Због страха да буде демаскиран ријетко је укључивао радио ПРЦ -112, а кодни позив Башер -52 ријетко је емитовао позове за помоћ. Како је тврдио дању је спавао покривен маскирном мрежом, а ноћу је између поноћи и четири сата ујутро покушао да успостави радио везу и контакт. Занимљиво је иначе да амерички авиони можда због лошег времена или страха од српске ПВО нису пуно надлијетали саму тачку гдје је О Грејди искочио. Тек 6 дана од искакања 8. јуна О Грејдијев глас препознао је колега из 555. ескадриле.

Убрзо су простор над О Грејдијем надлетјели марински Ф/А-18 који су бришућим летом му дали до знања да је почела акција спасавања. Парлалено са надлијетањем Хорнета на носачу хеликоптера USS Kearsarge, који је пловио Јадраном покренута је операција спасавања. Задатак спасавања О Грејдију поверена је Маринском корпусу а не специјалним тимовима за извлачење, који су базирани на Сицилији.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица