Био је највећа легенда југославенског рока, а умро је са само 35 килограма

Био је највећа легенда југославенског рока, а умро је са само 35 килограма 05.11.2018 23:29 | klix.ba

На данашњи дан 1994. преминула је једна од највећих легенди југославенске музике, пјевач и гитариста култног бенда ЕКВ Милан Младеновић.

Кад је умро било му је само 36 година, а иако се дуго причало да је умро као наркоман и да је имао сиду, прави узрок његове смрти био је рак панкреаса.

Након једног наступа у Будви, Милан је због болова пребачен у болницу гдје му је дијагностикована ова опака болест. Поживио је још само три мјесеца, а у тренутку смрти имао је само 35 килограма.

Милан је рођен у Загребу 1958. године, а затим се с родитељима преселио у Сарајево кад му је било само шест година.

Седамдесетих је основао свој први бенд Лимуново дрво, а затим и први озбиљнији бенд Шарло акробата чији се једини албум ''Бистрији или тупљи човек бива кад...'' сматра једним од најзначајнијих албума југославенског новог таласа. Из распада Шарла акробате настала су два велика југославенска бенда: Disciplina Kitschme и Екатарина Велика.

Милан је, осим као легендарни музичар, запамћен као пјесник и филозоф, а током деведесетих је с колегама из бендова Партибрејкерс и Електрични оргазам започео пројект Римтутитуки који се бавио антиратном пропагандом.

Кад је 1992., у јеку рата, на фестивалу Београдско прољеће ЕКВ проглашен групом године, Миланова антиратна изјава дигла је поприличну прашину.

"Нама је било лако освојити ову награду јер су многи наши пријатељи морали напустити ову земљу. Неки од њих су овог тренутка живи, а можда и нису живи, у Загребу, Сарајеву, Љубљани, Дубровнику, Ријеци... Молим вас за минуту шутње за оне који су погинули у овом рату који нема смисла", рекао је Милан том приликом.

Иако су га још за живота проглашавали легендом, Милану се та популарност ни најмање није свидјела.

"Није баш угодно кад људи желе причати с вама и онда кад нисте расположени за то. Више не могу нигдје отићи, не могу радити оно што желим. Људи ме све чешће малтретирају. Не могу се помирити с тим преувеличавањем на свим пољима, изгубљеним временом које проведем у разговору с онима који ме зову без икаквог разлога и желе чути само трачеве", рекао је за часопис Ћао.

Милан је цијели свој живот подредио музици и борби за слободу, а његову филозофију можда ће најбоље описати ријечи којима је завршена његова монографија ''Дечак из воде''.

"Извјесно је да кроз живот идем стихијски, па гдје се зауставим. Једно је сигурно - никад не знам гдје ћу кренути. Не могу пјевати о ванземаљској љубави, ако ме гуше и раздиру овоземаљски јади. Стојимо на рубу изнад неке разјапљене провалије која с нестрпљењем чека да нас прогута, а изнад нас, разбуктала се вулканска лава која почиње цурити, растеже се по нама. Чини ми се да смо стиснути, не можемо ни корак назад, али ни напријед... Борите се за своју личну слободу, не дозволите да вас неки лажни сребрњаци и криво оправдане норме угуше, борите се за живот. За крај бих рекао само да ми ни у којем случају није жао што сам све ове године протратио на тако неозбиљну ствар као што је рокенрол, и мислим да поштеније и искреније нисам могао да потрошим све те године."



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица