За деценију утростручен број развода
Бањалука - Да је институција брака и породице у кризи свједоче подаци према којима је за деценију у Републици Српској број развода порастао чак три пута.
Брак је раније важио за готово неуништиву институцију, али строга увјерења о заједничком животу одавно су почела да блиједе. Брачна заједница све чешће се схвата као нешто пролазно, а “заувијек збогом” супружници често изговоре и у првим мјесецима брака. Према Статистичком годишњаку који је објавио Републички завод за статистику, тачку на заједнички живот 2008. године ставило је 317 парова, док се на тај корак лани одлучило њих 985.
У посљедњих десет година растала су се 8.364 супружника, а “најцрња” година била је 2015. када су се растала 1.143 пара, док је неславни рекорд по времену трајања брака оборен 2011. године, када се чак 31 пар развео само неколико мјесеци након вјенчања.
Према статистичким подацима, број развода се од 2015. године благо смањује, али је и даље забрињавајуће велики у односу на период прије десет година.
- Током прошле године сваки шести брак је окончан разводом, а у првим мјесецима заједничког живота развело се чак 29 супружника. Другу годишњицу није дочекало њих 51, а највише развода било је након 15 и више година брака, када су 384 брачна друга потписала папире за развод - наведено је у Статистичком годишњаку у којем стоји да су се лани бурме најчешће “ослобађали” партнери између 35. и 39. године живота.
Социолози и психолози истичу да се у РС, као и у готово свим земљама Европе и свијета, поимање брака и породице посљедње двије деценије драстично промијенило, те да млади парови немају стрпљења, толеранције и спремности да улажу у партнерски однос.
- Иако се све старији одлучују на вјенчање, људи незрело улазе у брак, често не пристајући и не марећи за компромисе. Упркос томе што у РС религија има значајну улогу, брачна заједница опстаје све теже. Људи морају схватити да љубав није довољна и да се брак, прије свега, заснива на компромису и толеранцији - рекао је социолог Ведран Француз.
Појашњава да је на овим просторима проблем и традиционално поимање жене као домаћице, па данашњи мушкарци тешко прихватају да им супруга има каријеру и запажену улогу у друштву.
- Управо због тога су разводи много присутнији у градовима него на селима. Такође, друштвене мреже често доприносе распаду брачних заједница јер се много лакше откривају преваре. Понекад и безначајан флерт на “Фејсбуку” буде кобан - прича Француз.
Психолог Александар Милић појашњава да бракови теже опстају и због све лошијег менталног здравља људи.
- Генерације које посљедњих година стасавају за брак одрастале су у времену трауматизације. У индивидуалном раду са супружницима примјећујем да су људи постали јако крхки, осјетљиви, рањиви и са ниским прагом толеранције, што се негативно рефлектује на заједнички живот - рекао је Милић и додао да је повећан број оних који одлазе у брачна савјетовалишта у жељи да очувају породицу.
Вјенчања
Негативан тренд развода истовремено прати и све мање склопљених бракова, па је тако, према подацима Завода за статистику, 2008. године судбоносно “да” изговорило 447 парова више него лани. На луди камен прошле године стала су 5.954 пара, а 2008. године њих 6.401. Најмање свадби протекле деценије било је 2012. године, када је свега 5.326 парова упловило у мирну луку.
Подаци завода показују и да Српска не заостаје за свјетским трендовима према којима мушкарци и дјевојке све касније ступају у брак. Младожење и невјесте у РС најчешће су се лани одлучивали за свадбу између 25. и 29. године живота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
