Вишковић: Институције реаговале на вријеме, слиједи анализа

Срна
Вишковић: Институције реаговале на вријеме, слиједи анализа

Бањалука - Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је вечерас да су институције Републике Српске реаговале на вријеме када је ријеч о ситуацији са падавинама и да ће бити урађена укупна анализа, па и анализа могућих пропуста појединаца и институција.

Вишковић је навео да је на основу прогноза Хидрометеоролошког завода почело предузимање мјера, те да су начелницима и градоначелницима упућена писма обавјештења о долазећем таласу падавина како би се могли адекватно припремити, додајући да су “неки то одрадили боље, неки лошије”.

Премијер Републике Српске је рекао да је током јучерашње посјете Приједору видио да за одређену штету од поплава има одговорности и људског фактора.

“Био сам затечен информацијом да је насеље од 200 и више кућа поплављено због разлога који се не смије дешавати, а то је тридесетак метара земље и неријешених имовинско-правних односа. Имате саграђен насип, а фали тих тридесетак метара - то је као да сте отворили врата кроз која је вода ушла”, рекао је Вишковић за РТРС.

Он је рекао да ће у вези с тим бити упућен допис свим локалним заједницама да од Владе Српске затраже да прогласи такве парцеле као земљиште од општег интереса и да на њима нико не смије спријечити изградњу водозаштитних објеката, а они који не буду задовољни тиме да своја права потраже на суду.

Вишковић је истакао и да је уочен проблем када је ријеч, условно речено, о напуштеним објектима и објектима под хипотеком, наводећи примјер приједорског рибњака “Саничани”, због којег су грађани страховали да ће можда бити поплављен цијели град.

“Ако неко држи хипотеку и сматра се да је власник, он ће у наредном периоду бити дужан и да брине о том објекту и таква имовина не може угрожавати имовину других људи”, нагласио је Вишковић.

Он је поновио да ће Влада Српске из средстава Фонда солидарности помоћи лицима чији су стамбени објекти били поплављени и тиме претрпјели материјалну штету, као и штету на пољопривредном земљишту и на путним комуникацијама.

“Ми не можемо рећи да ће Влада Српске надокнадити сву штету јер ће она вјероватно износити више милиона. Још немамо процјену штете, а радиће је комисије коју формирају начелници и градоначелници и ми ћемо највјероватније, у складу са могућностима, средства за санацију штете упутити путем буџета локалних заједница”, навео је Вишковић.

Он је додао да је већ данас приједорском Црвеном крсту послата одређена хуманитарна помоћ.

Вишковић сматра и да ће се у одређеном, не значајном проценту, штета од поплава одразити и на бруто домаћи производ и неке сегменте економског раста јер је знатна штета на пољопривредном земљишту.

Он је поновио да ће Влада и даље улагати у водозаштитне објекте и на другим подручјима, као и око ријека Саве и Дрине, додајући да ће ојачани насипи на Сави издржати водени талас који се најављује.

Велика шанса у сарадњи са Нижњеновгородском области

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је вечерас да Српска види велику шансу у сарадњи са руском Нижњеновгородском области и да је Српска већ у позицији да полако реализује раније потписани споразум о сарадњи.

“Нудимо се и за сарадњу у области гасификације. Српска је спремна да гасовод који треба да стигне до Србије, буде продужен и према Бањалуци. Чак сам и понудио да, уколико је неко спреман да инвестира у продужење тог гасовода, дамо концесију или формирамо заједничко предузеће, а понудио сам и да буде изграђена гасна електрана”, рекао је Вишковић за РТРС.

Он је навео да је делегацији Нижњеновгородске области презентовао пројекте и из сектора обновљиве енергије.

“Руска Федерација има одређене баријере у пословању са ЕУ и у том смислу сам понудио географски положај Српске, која је на вратима Уније, да буде тај мост за производе из Русије који би се могли наћи на европском тржишту посредством заједничких компанија, или да руске компаније овде направе своје погоне”, додао је Вишковић.

Он је навео да је у сфери интересовања и туризам, те да Српска има туристичких дестинација као што су бање, а постоје и одређене културне знаменитости занимљиве туристима.

“Русија је огромно тржиште и ми смо у неким претходним годинама имали значајан проблем у вези са наступом на том тржишту, јер нисмо били у позицији да им понудимо потребне количине и зато видим шансу да Српска сарађује са руским областима. То би било у складу са нашим могућностима”, истакао је Вишковић.

Он је навео да Нижњеновгородска област има бруто домаћи производ већи од 50 милијарди /долара/, а само у прехрамбеној индустрији има више од 700.000 запослених радника, више од 100.000 студената, да су тамо емитентни истраживачки центри, да послују са читавом Европом, а њихови производи су присутни и у САД.

Вишковић је рекао да ће предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик сигурно учествовати на предстојећем Економском форуму у Санкт Петерсбургу, те да још не зна хоће ли и он присуствовати том скупу.

Премијер Српске рекао је да ће од четвртка, 23. маја, бити у Линцу у Аустрији, гдје се отвара изложбени салон привреде Републике Српске и гдје ће привредници бити у прилици да своје производе презентују аустријском тржишту.

Вишковић је најавио да ће тамо бити организовано низ састанака и са аустријским привредницима, да се покуша што је више могуће побољшати привредна сарадња.

“Мој превасходни циљ је привреда и све оно што она као реални сектор, из којег се пуни буџет и омогућава, а то је нормално функционисање земље”, рекао је Вишковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана