Вапај се чуо до неба, али не и до Загреба

Ведрана Кулага
Вапај се чуо до неба, али не и до Загреба

Козарска Дубица - Српски народ никада неће и не смије да заборави зло и мучка убиства предака у јасеновачким логорима смрти, у којима крвници нису имали слуха ни за вапај дјеце који се чуо до неба.

Поручено је то јуче из Доње Градине код Козарске Дубице, гдје је обиљежен Дан сјећања на жртве усташког злочина - геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Сјећање на мучке дане тих логора оживјели су највиши званичници Српске, Србије, дипломатског кора, организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, потомци убијених у логорима, делегације из Израела, Јеврејске заједнице у Српској и представници ромске заједнице.

За жртве усташког злочина служена је литургија у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, након чега су положени вијенци на гробном пољу Тополе те служен парастос на гробном пољу Храстови, гдје су се чуле православна, јеврејска и ромска молитва.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да је у јасеновачком систему логора почињен геноцид и холокауст, што не смије бити заборављено и да је због тога српска држава синоним за слободу српског народа.

- Тек 27 година обиљежавамо ово страшно страдање, које се догодило прије више од 70 година у Другом свјетском рату. То говори да су хтјели сакрити страшно страдање Срба, Јевреја и Рома, међу којима је било и 20.000 дјеце, која су убијана на најмонструозније начине. Жива су стављана у вреће које су завезане бацане у ријеку Саву. Зато не могу да заборавим и опростим усташком режиму оно што су урадили нашем народу - поручио је Додик и додао да је задатак српског народа очување сјећања на страдале.

Важно је, како је рекао, то што Српска и Србија заједно обиљежавају Дан сјећања те подвукао значај великог меморијалног комплекса који ће бити изграђен у Доњој Градини, која, каже, мора бити мјесто мира и окупљања.

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је да је Јасеновац, као мјесто најмасовнијег страдања Срба у Другом свјетском рату, симбол геноцида и огромна историјска рана која никада неће до краја зацијелити.

- Страдање које се овдје десило више је од геноцида - рекла је она.

У историји ће, казала је, остати забиљежено да су се чак и по злу чувени нацисти згражавали над методама које су усташе примјењивале те додала да историчари тврде да је по бруталности Јасеновац био далеко гори од Аушвица и других логора смрти током Другог свјетског рата, као и да су једино у НДХ били логори за дјецу.

Цвијановићева је подсјетила да је огромна цијена плаћена за слободу и у протеклом рату.

- Ми данас живимо у слободи и имамо Републику Српску. Мир, стабилност и развој су наши главни политички циљеви. Желимо да сарађујемо са свима и да нашој дјеци и будућим генерацијама оставимо боље услове за живот и вријеме које ће бити мање бременито од времена у којем су живјеле наше и раније генерације - рекла је Цвијановићева.

Премијерка Србије Ана Брнабић поручила је да ће Србија уложити велике напоре да његује успомену на жртве логора Јасеновац да не би био заборављен злочин у којем су страдали недужни људи, жене, дјеца и старци.

- Свакога дана морамо инсистирати на истини о Јасеновцу - рекла је Брнабићева.

Патријарх српски Иринеј изјавио је да су у усташком злочину учествовали и они који је требало да шире љубав и читају јеванђеље те да су многи од њих окрвавили руке до лаката, чак и били рекордери у чињењу злочина.

- Вапај дјеце чуо се до самог неба, али не до Загреба и црквених представника и то не што нису могли да чују, већ што нису жељели. Они који је требало да проповедају љубав међу народима мачем и ножем су чинили злочиначка дела - рекао је српски патријарх.

Само Бог, како је казао, зна колико је уморених у најстрашнијим мукама.

- Они најобјективнији истраживачи сматрају да је прешао милион - рекао је патријарх.

Израелски историчар Гидеон Грајф поручио је да треба дићи глас против застрашујућег тренда антисемитизма и ревизије историје Другог свјетског рата свуда у свијету.

- То дугујемо будућим генерацијама, то дугујемо нашим прецима - рекао је Грајф и истакао да је морална дужност и обавеза свих нација да не дозволе да се јасеновачко мучеништво понови те је овом приликом дао подршку изградњи меморијалног центра у Доњој Градини.

Систем логора смрти Независне Државе Хрватске (НДХ) обухватао је око 80 логора, а Доња Градина, као највеће стратиште у систему концентрационих логора Јасеновац, гдје су махом убијани Срби, Јевреји и Роми, оформљен је 1942. године и био активан све до завршетка Другог свјетског рата 1945. године и слома НДХ.

Дантеов пакао

Директорица Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић истакла је да је јасеновачка страва трајала 1.337 дана и ноћи и да су жртве преживјеле пакао, о чему свједочи и изјава њемачког капетана Артура Хефнера из новембра 1942. године, који је концентрациони логор Јасеновац упоредио са Дантеовим паклом. Министарка просвјете и културе РС Наталија Тривић, која је у суботу увече присуствовала меморијалној академији “Небо тамно”, рекла је да никада не смијемо да заборавимо жртве које су страдале само зато што су друге вјере и другог имена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана