Српски министри поново “бришу” НАТО програм

Српски министри поново “бришу” НАТО програм 12.02.2019 11:39 | Ведрана Кулага

Сарајево - Чланови Савјета министара БиХ у техничком мандату данас ће се поново наћи на истим столом, гдје би требало да разматрају акта о којима још нема сагласности у БиХ и која су у протеклим мјесецима изазвала бурна реаговања и блокаде, а тичу се приближавања НАТО-у и рјешавања предмета ратних злочина.

Дневним редом сједнице предвиђено је да министри поново разматрају Приједлог годишњег националног програма БиХ 2018 - 2019. године, који је посљедњих дана дигао доста прашине, а чији је предлагач Комисија за НАТО интеграцијски процес БиХ.

Тај документ је, наиме, три пута скидан са дневног реда сједница Савјета, а посљедњи пут се то догодило 22. јануара ове године на приједлог министра иностраних послова у техничком мандату Игора Црнатка. Тада је речено да документ треба да буде враћен надлежној комисији, те да нису испуњени формално-правни услови да се та тачка нађе на дневном реду, будући да Комисија за НАТО интеграциони процес БиХ није завршила свој посао.

Сједница Комисије за НАТО интеграциони процес БиХ, која је била заказана за 20. децембар 2018. године, није одржана због недостатка кворума, након што су на састанку званичника Републике Српске код предсједнице Жељке Цвијановић српски чланови те комисије позвани да не учествују у њеном раду и када је назначено да је Резолуција о војној неутралности, коју је усвојила Народна скупштина, једина обавезујућа за српске представнике.

Црнадак јуче није одговарао на позиве, а министар безбједности БиХ Драган Мектић је поручио да ни овај пут не очекује ништа што већ није виђено.

- Поново ћемо бити против да та тачка буде на дневном реду, тако да ћемо тражити да буде скинута - рекао је Мектић за “Глас Српске” и додао да ће се ситуација тако одвијати ко зна колико још пута.

Савјет министара би требало да размотри и извјештаје о раду Надзорног тијела за праћење спровођења стратегије за рад на предметима ратних злочина за 2017. годину и прву половину прошле године, а из Српске су упозорили да би прије тога требало коначно усвојити приједлог ревидиране стратегије, јер је претходној рок истекао још 2015. године. Нови приједлог којим је предвиђено да предмети ратних злочина буду ријешени до 2023. године и уведен принцип одговорности за неиспуњене задатке је, такође, лани у неколико наврата повлачен са дневног реда без образложења, послије чега му се губи траг, иако је ријеч о усаглашеном документу.

- Надзорно тијело је до сада донијело око 400 закључака или препорука од којих 90 одсто није спроведено. Пред министрима ће се, дакле, наћи само чиста форма извјештаја, а суштина је у усвајању ревидиране стратегије, које још у БиХ нема - рекао је за “Глас Српске” директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Милорад Којић, који је раније упозорио да се мора под хитно усвојити та ревидирана стратегија јер вријеме чини своје.

У Министарству правде БиХ јуче нисмо добили одговор на питање шта је са приједлогом ревидиране стратегије те када би поново могла да дође пред министре на нивоу БиХ.

Затвор

Министри у техничком мандату би данас требало поново да разматрају ситуацију у вези са коначним отварањем државног затвора. Страни донатори, који су БиХ за градњу државног затвора раније поклонили 11 милиона евра, упозорили су недавно домаће власти да би могли да затраже враћање тог новца, јер та установа још није почела да ради. Камен темељац за затвор постављен је 2006. године, а првобитни рок за изградњу био је 24 мјесеца.

 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица