Самит о Западном Балкану без питања и одговора

Самит о Западном Балкану без питања и одговора 11.07.2018 16:35 | Дојче веле

Лондон - Самит о Западном Балкану у Лондону прошао је у лијепим ријечима и без конкретних договора. Или их бар новинари нису чули. Додуше, зна се да је акценат стављен на безбједност.

Али све је остало у сјенци кризе британске владе, пише Дојле веле.

Била је то гротескна сцена. У понедјељак, на дан отварања самита о Западном Балкану на истоку Лондона, није било домаћина – британског шефа дипломатије. Борис Џонсон је имао важнијег посла. Министар је неколико километара западније писао отказ својој шефици, премијерки Терези Меј.

Џонсонова оставка је тако засјенила најважнији састанак за Западни Балкан и прије него што је он почео и у први план гурнула Брегзит. Умјесто освежавајућег повјетарца с југоистока Еуропе, у Лондону је завладала суморна атмосфера.

Једно од питања која су почела колати конгресним центром Кристал: како једна земља попут Велике Британије може уопште вјеродостојно продавати предности европског клуба - који управо напушта?

Британци “остају” на Балкану

Британија ће додуше окренути леђа ЕУ, али не намјерава се тек тако одрећи своје одговорности на Балкану, напоменула је шефица владе Меј. И ту је тврдњу одмах поткријепила једним од аргумената који се најбоље разумију у региону: “Након Брексита ће Лондон појачати своју финансијску помоћ за 2020. и 2021. годину за 95 одсто на 80 милиона фунти.”

Тиме, како је додала, жели да се финансирају пројекти у региону. Посла има: реформа јавне управе, подстицање независног правосуђа, економских пројеката, борбе против корупције...

Меј је нагласила да је “благостање дугорочно један од најбољих јамаца безбједности”. А управо је то била и главна тема британских домаћина. Након што је код протеклих самита у првом плану била регионална сарадња, размјена младих и боље умрежавање, Велика Британија је у средиште ставила безбједносна питања.

ЕУ ће тако убудуће још чвршће сарађивати са земљама Западног Балкана на спречавању илегалних миграција, радикализације или шверца оружја.

На излагање Терезе Меј се надовезала и савезна канцеларка Ангела Меркел. “Безбједност Западног Балкана је и у њемачком и у интересу ЕУ”, нагласила је она. Ту су све земље учеснице такозваног Берлинског процеса јединствене. Земље региона би требало да помажу Фронтексу у обезбјеђивању граница ЕУ, али и у борби против тероризма или криминала - заједно с Еурополом.

У временима у којима дискурс унутар Уније диктирају миграција и губитак контроле, вјероватно је преко питања безбједности и лакше продати приближавање Балкана Европској унији скептичним грађанима земаља чланица који се противе проширењу.

Датума за то нема, иако је Европској унији јасно да само конкретним и видљивим пројектима може ојачати свој утицај. Конкуренција не спава - Русија, Кина, чак и Турска посљедњих су година осјетно појачали своје позиције на југоистоку Еуропе.

Македонија као узор

Управо због тога је ЕУ посљедњих мјесеци и појачала притисак како би се коначно рјешили трајни замршени конфликти. Потписивање споразума између Грчке и Македоније око новог имена земље, до којег је дошло уз посредовање ЕУ, могло би послужити као узор за рјешавање свих билатералних сукоба.

“Научили смо лекцију на примјеру Хрватске. Убудуће ниједна земља неће моћи да постане чланица ЕУ прије него што ријеши билатерална отворена питања”, казао је у интервјуу за DW комесар задужен за проширење ЕУ Јоханес Хан.

Већ средином сљедеће године Европска унија ће покренути приступне преговоре с Македонијом и Албанијом. Црна Гора и Србија већ су напредовале у том процесу и имају најбоље шансе да буду прве земље из западнобалканског пакета које ће ући у ЕУ.

Канцеларка Меркел подсјетила је ко трпи посљедице неконструктивне политике - млади. Због слабе перспективе, високе стопе незапослености и неповерења у рад политичких лидера, млади из земаља региона масовно напуштају своје домовине.

 ”Млади једноставно не вјерују да тамо имају будућност и зато ми морамо учинити све како би оне који су отишли успјели да мотивишемо да се једног дана врате и тамо граде будућност.”

Лијепе ријечи али - не баш конкретне. У Лондону је остало отворено како све те циљеве спровести у дјело. Комуникација је била слабија страна самита. Представници медија уопште нису били конкретно информисани о томе шта се у Лондону договорило.

Бламажа на крају

А да ствар буде гора, на завршној конференцији за новинаре, међу њима и бројни представници медија из региона, уопште није ни било прилике за постављање питања.

Наиме, након што је исцрпљен раније договорени контингент питања за колеге из Њемачке, Велике Британије и Пољске - уз Меркел и Меј на прес-конференцији је био и пољски премијер Моравјецки као домаћин идућег самита - шефови влада су напустили дворану. Бламажа, рекли су чак и британски новинари.

Новинари који су имали прилике да поставе питања Западни Балкан узгред уопште није занимао. Они су хтјели да чују шта има ново око Бреџита.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица