Партије прописе крше и због незнања
Сарајево - Када је у питању финансирање политичких субјеката и изборне кампање, постоје они који посежу за малверзацијама, али је и велики број оних који то чине ненамјерно због незнања и неупућености, казао је Бранко Петрић, члан Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ.
“Управо због тих административних пропуста смо ове године направили Практикум за финансирање изборне кампање и политичких странака, који смо бесплатно дистрибуисали политичким субјектима, како бисмо на један врло практичан начин показали оно о чему морају да воде рачуна при финансирању и у кампањи”, појаснио је Петрић за “Независне”.
Према његовим ријечима, приликом ревизије на терену, службе имају пуне руке посла и често се сусрећу с административним пропустима.
“Сваке године десетине и десетине странака буду санкционисане, мада у посљедње вријеме мање има пропуста јер смо врло ригорозни, а и закон је ригорозан, па се, на примјер, за забрањене прилоге изриче казна до троструког износа у односу на примљени забрањени прилог”, рекао је Петрић.
Тања Топић, политички аналитичар, истакла је да највећи проблем код финансирања политичких субјеката представља сива зона, која је потпуно ван очију јавности, иако је, како каже, њено постојање јавна тајна.
“У сивој зони постоји огроман спектар кршења тих прописа и заобилажења правила. Виђали смо чак и да ЦИК казни одређене политичке актере, али мислим да они иду у то свјесно и да су чак и спремни платити одређене казне, ако то не угрожава њихов опстанак”, казала је Топићева.
Нагласила је да, када је у питању финансирање из буџета, највећи проблем представља то што су, како каже, издвајања за политичке субјекте много већа од оног што закон предвиђа.
“Проблем је што су та издвајања много већа и што она добрим дијелом иду из јавних ресурса и да се у тој сивој зони црпе огромна средства, која се користе и упумпавају у изборне кампање, а притом ми као порески обвезници немамо никакав увид ни контролу у трошење тих средстава у предизборне сврхе”, наводи Топићева.
У поменутом Практикуму за финансирање изборне кампање и политичких странака стоји да је у периоду од 2005. године до јуна 2018. године изречено 349 новчаних казни, 83 административне мјере забране учешћа на наредним изборима и двије административне мјере којима је политичкој странци наложено да дио прихода од имовине, који прелазе 20 одсто укупних прихода странке, уплати у добротворне сврхе.
“У првих шест мјесеци 2018. године изречено је девет новчаних казни политичким странкама, и то у висини од 15.000 марака, а изречено је и шест административних мјера”, стоји у Практикуму.
Како је у Практикуму наведено, политичка странка се, према Закону о финансирању, може финансирати из више извора и то од чланарина, добровољних прилога правних и физичких лица, издавачке дјелатности, продаје пропагандног материјала и организовања страначких манифестација, прихода од имовине у власништву политичке странке, као и буџета БиХ у складу с овим законом.
“Странке се такође финансирају и из ентитетских буџета, кантоналних буџета и буџета Брчко дистрикта, те буџета других јединица локалне управе и самоуправе и добити предузећа у власништву политичке странке”, наводи се у Практикуму.
Према подацима из Практикума, у структури извора финансирања политичких странака за 2017. годину највише учествују приходи из буџета и то с 81 одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
