Ковачевић: Савјет министара отежава законит рад агенције

Ковачевић је навео да је Агенција од оснивања имала подршку Парламентарне скупштине БиХ и да сходно својој независности, представља ресурс парламента.

“У посљедње вријеме одређене одлуке и поступци Савјета министара отежавају и доводе у питање законит рад ове агенције. У извјештајима за 2016. и 2017. годину упознали смо Парламентарну скупштину БиХ и јавност о случајевима који доводе у питање законитост њеног рада, а ријеч је о правилницима о унутрашњој организацији и о условима набавке и начину коришћења службених возила у институцијама БиХ у коме за Агенцију нису предвиђена возила за инспекцијски надзор, те закључку Савјета министара за прибављање сагласности за расписивања огласа ради попуне упражњених мјеста”, рекао је Ковачевић.

Према његовим ријечима, у прошлој години ниједан наведени проблем Агенција није успјела да ријеши, и што је још горе, стање је данас лошије.

Он је у интервјуу Срни рекао да је Закон о извршењу буџета институција БиХ и међународних обавеза БиХ за 2017. годину, као и претходни, предвидио да је у Агенцији запослено 27 службеника, али је противзаконитим закључком Савјета министара, Агенцији онемогућено да изврши попуну радних мјеста у складу са законом, тако да су тренутно запослена 24 службеника.

Ковачевић изражава очекивање да ће, због свих поменутих препрека и проблема, али и због ефикасније реализације планских задатака и активности, укључујући и доношење новог закона о заштити личних података, Парламентарна скупштина БиХ подржати Агенцију у превазилажењу ових проблема.

“Европски парламент и Савјет ЕУ донијели су Општу уредбу о заштити података и Директиву о преносима података у сврху рада полиције и правосуђа који су ступили на снагу у мају 2016. године, и у земљама чланицама Уније се и примјењују. Споразумом о стабилизацији и придруживању БиХ се обавезала да ће ускладити своје законе са европским и свјетским прописима из области заштите личних података, али институције у БиХ, посебно Савјет министара, нису имали слуха за то”, рекао је Ковачевић у интервјуу за Срну.

Он наводи да је с циљем анимирања власти, Агенција за заштиту личних података прошле године упутила Савјету министара посебну Информацију о хитности и неопходности усклађивања закона у БиХ са овим актима.

“Агенција је предузела конкретне активности и сачинила приједлог закона о заштити личних података који је достављен Интерресорној радној групи, коју је формирао Савјет министара, одмах по њеном оснивању у септембру ове године. Интерресорна радна група завршила је рад и доставила Нацрт Закона Министарству цивилних послова као надлежном министарству на даљи поступак”, каже Ковачевић.

Он је упозорио да ће примјена новог европског законодавства направити озбиљне проблеме како институционалној сарадњи, тако и пословним субјектима из БиХ, уколико домаће законодавство у скорије вријеме не буде усклађено са европским.

Појашњавајући значај Опште уредбе о заштити података, директор Агенције за заштиту личних података БиХ наглашава да чињеница да је област заштите личних података била један од приоритета за ЕУ у 2016. години, говори о актуелности и значају заштите личних података као једног од основних људских права.

“Општа уредба о заштити података створиће јасноћу успостављањем једног закона у цијелој ЕУ, а замијениће тренутну Директиву 95/46/ЕЗ за заштиту података, која датира из 1995. када је интернет био на својим почецима, како би се грађанима пружила већа контрола над властитим подацима у дигитализованом свијету паметних телефона, друштвених медија, интернет банкарства и глобалних трансфера”, прецизирао је Ковачевић.

Према његовим ријечима, Директива је била ограничена, представљала је минимум правних стандарда које су чланице ЕУ требало да унесу у своје националне законе о заштити података, јер у супротном свака чланица би могла израђивати властите законе по властитим стандардима.

Он појашњава да Општа уредба о заштити података непосредно намеће јединствени режим закона безбједности података за све чланице ЕУ и нема потребе да државе чланице усвајају законске прописе, јер након усвајања тај акт постаје закон у свакој држави чланици ЕУ.

“Општа уредба о заштити података штити право на заштиту личних података, али у исто вријеме и на исти начин препознаје значај обраде личних података за општи напредак човјечанства. Сваким даном је све већа потреба за обрадом личних података како од јавних тако и приватних субјеката, а она подразумијева и размјену података. Без тога нема напретка у било ком друштвеном сегменту”, објаснио је Ковачевић.

Према његовим ријечима, потребан је квалитетан закон којим ће се то на најбољи начин уредити и управо је то један од разлога због чега су се Европски парламент и Савјет одлучили за уредбу која треба да спријечи различитости у заштити личних података и отклони препреке за проток личних података.

Према његовим ријечима, Општом уредбом о заштити података ојачана су права носилаца података, као и обавезе оних који обрађују личне податке.

“Тако се јасније и опширније гарантују права на информације о обради личних података, на исправке и брисање личних података /право на заборав/, право на приговор, грађани ће моћи одлучивати које личне податке желе подијелити и тако, између осталог, поново добити контролу над својим личним подацима. С друге стране, прецизирају се и проширују обавезе оних који обрађују личне податке, те се уводи обавеза именовања службеника за заштиту података, успостављање и праћење кодекса понашања приликом обраде личних података, сертификација и слично”, прецизирао је Ковачевић.

Новим законом била би ријешена и друга битна питања као што је кажњавање, обрада личних података у односу на слободу изражавања и информисања, приступ службеним документима, национални идентификациони број, архивске, научне, историјске, као и статистичке сврхе.

Говорећи детаљније о Директиви о преносима података у сврху рада полиције и правосуђа - Директива /ЕУ/ 2016/680 Европског парламента и Савјета од 27. априла 2016. о заштити појединаца у вези са обрадом личних података од надлежних органа у сврхе спречавања, истраге, откривања или прогона кривичних дјела или извршавања кривичних санкција и о слободном кретању таквих података, те о стављању ван снаге Оквирне одлуке Савјета 2008/977/ПУП, Ковачевић је поновио да институције БиХ не схватају значај овог документа и да је Савјет министара пропустио прилику да домаће законодавство прилагоди Директиви која је ступила на снагу 6. маја 2016.

“Нова правила за пренос података обезбиједиће бољу полицијску сарадњу, обезбиједиће заштиту појединаца, било жртава, криминалаца или свједока, постављањем јасних права и ограничења на пренос података у сврху превенције, истраге, откривања и процесуирања кривичних дјела или извршење кривичних санкција, укључујући заштиту и спречавање угрожавања јавне безбједности, а истовремено омогућити успјешнију сарадњу између органа за спровођење закона”, рекао је Ковачевић у интервјуу Срни.

Он сматра да ће ова директива постати моћан и користан алат који ће помоћи размјени личних података, истовремено поштујући основно право на приватност.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.