Европска комисија мијења систем гласања у приступним преговорима

“Европска комисија спремна је на јесен да предложи да у будућности за одлучивање о мјерилима у приступним преговорима са државама кандидатима за чланство у ЕУ не треба више једногласна одлука свих држава чланица, него квалификована већина, што значи да би они који блокирају могли бити прегласани”, наводи хрватски дневник.

Лист пише да ће до тога доћи због тога што поучена низом лоших искустава, између осталог и примером Хрватске, која је покушавала (али није успјела) да блокира приступне преговоре Србије на теми прилазних мјерила у поглављу 23. о правосуђу.

Зато је, сматра се, потребно реформисање система гласања у Савјету ЕУ тако да се одреди низ тема у спољној и безбједносној политичи ЕУ за које више неће бити потребна једногласна одлука држава чланица, него квалификоквана већина.

Али, није било познато, пише даље Вечерњи, да се размишља и о томе да та реформа начина гласања обухвати и политику проширења.

“Не, дакле, саму коначну одлуку о примању нових чланица, за шта ће увек бити потребна једногласност, која подразумјева да свака држава чланица има и могућност вета. Али за неке кораке у приступним преговорима Комисија би, дакле, могла предложити систем одлучивања квалификованом већином, која подразумјева да је за пролазак неке одлуке нужна подршка најмање 55 посто држава чланица које покривају најмање 65 посто укупног становништва ЕУ”, прецизира лист.

У таквом одлучивању, на примјер, наводи се, Хрватска не би могла уложити вето на нека прелазна или завршна мјерила за Србију током њених преговора са ЕУ, нити би, у другом примјеру, Грчка то могла чинити Албанији и слично.

Ултимативни вето, на одлуку о уласку у чланство, ипак би остао, наводи Вечерњи.

“Увијек ћу бити склон томе да за коначну одлуку о приступању неке државе у пуноправно чланство у ЕУ треба једногласна одлука постојећих држава чланица. Али за многе мање кораке на том путу, током приступних преговора, можемо предложити да више не буде потребна једногласна, већ одлука квалификоване већине у Савјету ЕУ. То је још увијек предмет расправе, али то је наш циљ”, рекао је Хан за загребачки дневник, који је, иначе, у ЕК задужен за портфељ преговора о проширењу и односа са суседима ЕУ.

Писање Вечерњег коментарисао је шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који каже да би то била сјајна вијест за Србију, али.

“Ако је то тако, ја бих волио да он буде усвојен. Међутим, тај приједлог задире у њихов процес одлучивања”, рекао је Дачић за Блиц.

Шефица преговарачког тима Србије са ЕУ, Тања Мишчевић, слаже се са Дачићем.

Истиче, међутим, да је промјена начин одлучивања веома сложена и мало је вјероватно да ће се са тим сложити државе чланица.

“Све се може предложити, али у овом случају морали би да се мијењају оснивачки акти, што је јако тешко. Мислим да шансе да се усвоји овај приједлог веома мале, јер би свака држава морала да се сложи са тим. Зашто би државе чланице себи укинуле право гласа”, упитала је Мишчевић.

Владимир Међак, предсједник Истраживачког форума Европског покрета у Србији, подсјећа да је Жан Клод Јункер, предсједник Европске комисије, у Стратегији ЕУ о проширењу на Западни Балкан помињао ширење гласања квалификованом већином на заједничку спољну и безбједносну политику, али није било ријечи о проширењу.

“Ово је заиста прави тренутак да се то уради и тај приједлог је веома повољан за нас, али сумњам да ће бити политичке воље да се он усвоји. Нема потребе да се мијењају оснивачки акти, јер се у њима помиње само једногласно одлучивање приликом отварањха и затварања преговарачког процеса. Ипак, мислим да ће бити веома тешко усвојити тај приједлог, јер са њим морају да се сложе све државе чланице”, рекао је Међак такође за Блиц.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.