Дефицит БиХ са ЕУ 1,66 милијарди евра
Брисел, Бањалука - БиХ је у земље ЕУ у 2017. години извезла робе и услуга у вриједности од четири милијарде евра, док је увезла робе и услуга у вриједности од 5,643 милијарде евра, показују подаци Еуростата.
Укупна размјена БиХ и ЕУ, према тим подацима, чини више од двије трећине укупног бх. бруто домаћег производа. Такође, из података се види да је дефицит БиХ с ЕУ 1,66 милијарди евра.
Након ЕУ, други трговински партнер БиХ је Србија, с којом имамо размјену од 1,5 милијарди евра, док је на трећем мјесту Кина са 624 милиона евра. Слиједе Турска са 600 милиона евра, Русија са 511 милиона, САД са 322 милиона евра, те Црна Гора са 226 милиона.
Највише робе и услуга извозимо у земље ЕУ, укупно 5,6 милијарди евра, у Србију милијарду, у Кину 600 милиона, а у Русију 436 милиона евра, док из ЕУ увеземо робе и услуга вриједних четири милијарде евра, пола милијарде у Србију, 210 у Турску, а 180 у Црну Гору.
Највећи спољнотрговински дефицит с ЕУ имали смо 2008. године, и износио је готово 2,6 милијарди евра. Најмањи дефицит имали смо 2016. године, и износио је око 1,5 милијарди евра.
С ЕУ највише тргујемо индустријским производима, а тамо смо 2017. ових производа извезли у вриједности од четири милијарде евра. Пољопривредних производа у ЕУ смо извезли у вриједности од око 200 милиона евра, док смо увезли 4,5 пута више.
Зоран Павловић, економиста, каже да је из података јасно да БиХ највише економске користи има од ЕУ и земаља које је чине, а да се из политичких говора често може стећи утисак да је наша економија окренута ка неким другим земљама.
“Нешто је урађено с Турском када смо били ослобођени неких царинских и других намета, што јесте помогло дијелу наших пољопривредника, али углавном се све сведе на политичке декларације без конкретних олакшица или помоћи за наше извознике”, каже Павловић и истиче да би БиХ у својој дипломатској мрежи требало да има економску дипломатију, а да би задатак наших амбасада и дипломатских представника требало да буде да прате потребе привреде. Указао је и на чињеницу да је дефицит БиХ с ЕУ пуно већи него што би то могао бити, указујући на примјер да БиХ увози вишеструко више пољопривредних производа него што их извози.
“Суштина је да ми своје ресурсе не знамо да искористимо, немамо планове како да помогнемо и заштитимо наше пољопривреднике кад дођу у ситуацију да, рецимо, пропадне љетина. Код нас се стратешке економске политике често сведу само на маркетинг без конкретних резултата”, закључио је он.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
