BiH za EU kasni 60 godina
Sarajevo - Ako bi domaća ekonomija nastavila da raste po stopi od tri odsto, građanima BiH bi trebalo više od 60 godina da dostignu nivo dohotka koji je sada u Evropskoj uniji.
Upozorava na ovo šef Kancelarije Svjetske banke za BiH Emanuel Salinas, navodeći da iako BiH posljednjih nekoliko godina održava stabilnu godišnju stopu rasta od tri odsto i često se može čuti kako ona izgleda relativno visoko u poređenju sa drugim zemljama u okruženju, budućnost BiH nije nimalo svijetla.
Kako je pojasnio, ovaj rast je zabrinjavajući jer je zasnovan na potrošnji i građevinarstvu, izvorima rasta koji nisu održivi u dugoročnom periodu.
- Ovo neće otvoriti više radnih mjesta, a ni boljih, koja su stanovništvu BiH, a naročito mladima, potrebna - smatra Salinas.
Dodaje da je od velike važnosti da vlasti u BiH omoguće otvaranje boljih radnih mjesta u privatnom sektoru, a što podrazumijeva dodatno unapređivanje poslovnog okruženja, smanjivanje prepreka za poslovanje i nepotrebnih administrativnih barijera za preduzetnike i preduzeća.
- Obrazovanje bi, takođe, trebalo da visoko kotira u agendi novih izvršnih vlasti u BiH - poručio je Salinas.
S njim se slažu i sagovornici “Glasa Srpske”. Prema riječima ekonomskog analitičara Faruka Hadžića, trenutni ekonomski rast u BiH je kontradiktoran i on, u stvari, ne predstavlja rast, već stagnaciju.
- Treba znati da imamo jako nisku osnovu za obračun BDP-a. I to naši političari zloupotrebljavaju, pokušavajući da prikažu kako se u BiH dešavaju pozitivna ekonomska kretanja. Ali, ako je osnovica obračuna niska, onda je i ekonomski rast od tri odsto smiješan. To nije dovoljno. Morali bismo imati stope od pet ili šest odsto godišnje da bismo se krenuli približavati EU - kaže Hadžić.
Kada su u pitanju rješenja za ovu situaciju, on navodi kako bi trebalo da budu smanjene stope doprinosa, povećan iznos minimalne plate, ali i ukinut veliki broj parafiskalnih nameta.
Sličan stav ima i profesor sa Ekonomskog fakulteta u Banjaluci Goran Radivojac, naglašavajući da su ovi podaci rezultat neodgovarajuće privredne strukture koja, dugoročno gledano, nije održiva.
- Trebalo bi nešto promijeniti i dalji ekonomski rast bazirati na održivim i perspektivnim privrednim aktivnostima, koje bi mogle “povući” i druge sektore, a i zadržati odlazak radno sposobnog stanovništva - objasnio je Radivojac.
Elektroenergetski sektor, u koji se godinama nije ništa ulagalo, kaže, sigurno je jedna od najperspektivnijih privrednih grana. Pored njega, dalji ekonomski rast trebalo bi bazirati i na poljoprivredi, ali i drvoprerađivačkom sektoru.
- Naravno, sve ovo neće imati smisla ukoliko sve ne bude pratilo rasterećenje privrede i odgovarajuća zakonska rješenja koja će olakšati osnivanje novih preduzeća - zaključio je Radivojac, dodajući da će BiH i u narednom periodu bilježiti ekonomski rast, ali da će on, ukoliko se nešto ne promijeni, i dalje biti povezan sa odlaskom ljudi i slanjem novčanih doznaka iz inostranstva.
Poređenje sa Hrvatskom
Ukoliko bi Hrvatska u narednom periodu prestala da bilježi ekonomski rast, a BiH bi u isto vrijeme imala godišnji rast od četiri odsto, BiH bi trebalo čak 24 godine da stigne Hrvatsku.
- Ovo na najbolji način pokazuje koliko zaostajemo za ostalim zemljama - kaže Hadžić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
