БиХ мора бити спремна и на затварање граница

Када је Мађарска прије три године (јула 2015.) подигла ограду на граници са Србијом како би спријечила мигранте из Азије да стигну у Европску унију, било је јасно да ће све већи број миграната, углавном избјеглица из кризних подручја у Азији, потражити нове путеве за одлазак у западне земље.

Убрзо је успостављена “нова балканска рута”, која из Азије и Африке, преко Грчке, Албаније, Црне Горе и Србије води у Босну и Херцеговину, државу која са ЕУ (Хрватском) има границу дугу више од 1.000 километара.

Крајем 2017. и почетком 2018. године почели су да стижу извјештаји о повећаном приливу илегалних миграната у БиХ. У ту земљу у све већем броју почињу да долазе мигранти из Пакистана, Авганистана, Сирије, Ирака, као и држава сјеверне Африке. Из Азије се до БиХ, према свједочењима миграната из Пакистана и Авганистана, путује и по двије године, при чему се кријумчарима и корумпираним службеницима дају велике своте новца.

Мигранти границу између БиХ и Србије, односно БиХ и Црне Горе, прелазе на више локација, након чега се упућују у унутрашњост, у Сарајево и према крајњем западу земље – до Велике Кладуше и границе с Хрватском. Мигранти су у Сарајеву недавно подигли и шаторско насеље у центру града, након чега су их власти пребациле у избјеглички центар Салаковац код Мостара.

Преко Велике Кладуше и Хрватске до Њемачке

Власти Велике Кладуше изјасниле су се против смјештаја миграната на подручју те општине. Надлежни тврде да је безбједност грађана угрожена, што потврђује и недавни случај убиства приликом међусобног обрачуна миграната у тој општини.

Више стотина миграната који се ту налазе смјештено је у прихватном центру Трнови. Туче миграната забиљежене су и у избјегличком центру Салаковац у Херцеговачко-неретванском кантону, гдје је једна особа избодена ножем. Ти случајеви забринули су локалне становнике који траже ефикаснији ангажман полиције и изражавају све гласније негодовање због боравка миграната у њиховом сусједству.

Мигранти настоје да се, преко Велике Кладуше, градића у сјеверозападној БиХ на граници са Хрватском, домогну Хрватске, односно Европске уније. Као крајње одредиште најчешће наводе Немачку, али и друге државе ЕУ, попут Италије или Аустрије. Зато су полиције БиХ и Хрватске појачале контролу границе како би спречиле илегалне преласке миграната из БиХ у Европску унију. На подручју Велике Кладуше мигранти у мањим или већим групама покушавају да пређу границу на више локација. Полиција је интервенисала у неколико наврата, док је међународни гранични прелаз Маљевац накратко био и затворен.

Пренапрегнуте службе БиХ

Гранична полиција БиХ појачала је контролу своје границе у циљу спречавања илегалних миграција, односно спречавања илегалних прелазака миграната из Србије и Црне Горе на територију БиХ. Директор Граничне полиције БиХ Зоран Галић тражи већу флексибилност тимова на терену, јер мигранти проналазе нове правце кретања, шумске и тешко проходне путеве, укључујући реке.

Вишемјесечни појачани ангажман Граничне полиције, као и недостатак кадра, исцрпио је људске и материјално-техничке капацитете”, упозорава Галић. Он подсјећа да се од уторка (20.6.) у контролу источне границе БиХ укључују и полицијске снаге дистрикта Брчко и ентитета Републике Српске.

Политички аналитичар и некадашњи сарадник Међународне групе за кризе (ИЦГ) Срећко Латал сматра да БиХ, попут осталих балканских земаља, није у стању да се самостално носи с тим проблемом.

“Евидентно је да се БиХ, због своје унутрашње ситуације, још теже носи с тим проблемом у односу на сусједне земље јер, поред економског, безбједносног и хуманитарног аспекта, има наглашене и додатне политичке и етничке елементе. Без озбиљније помоћи ЕУ, бојим се да ће БиХ и остатак Балкана, током ове године још дубље ући у мигрантску кризу са потенцијално озбиљним посљедицама”, каже Латал за Дојче веле.

 Затварање граница

Праксу затварања граница за мигранте прва је увела Мађарска правећи ограде на граници са Србијом. Латал упозорава да ће и БиХ, хтјела то или не, морати да сљеди примјер осталих земаља. “Ако дође до затварања граница, прије свега хрватских, врло је извјесно да ће БиХ морати да покуша да затвори своје границе, првенствено источне. Сада је велико питање, имајући у виду карактеристичан терен на Балкану, да ли је тако нешто уопште могуће у потпуности урадити, било између БиХ и Хрватске, било између БиХ и Србије, односно БиХ и Црне Горе. Потребна је много конкретнија, бржа помоћ ЕУ”, закључује Латал.

Подршку Европске уније траже и званичници Босне и Херцеговине. Министар безбједности те земље Драган Мектић изјавио је у уторак (19.6.) у Бриселу, на састанку министара унутрашњих послова Западног Балкана, да илегалне миграције захтевају заједнички, европски приступ. Министри су закључили да јачање контроле граница, борба против кријумчарења људи и заједничко сузбијање илегалних кретања људи, остају приоритети ЕУ и држава Западног Балкана. Европска унија је, у међувремену, одобрила милион и по евра за помоћ мигрантима у БиХ. То може да олакша привремено збрињавање миграната у тој земљи, али неће зауставити токове на “новој балканској рути”.

У БиХ је до 17. јуна 2018. године ушло 6.643 мигранта, док је захтјев за азил у тој земљи поднијело њих 611. Процјењује се да више од 50.000 илегалних миграната жели да “новом рутом” уђе у Босну и Херцеговину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.