Вртоглаве зараде европских посланика и “послићи са стране”

Рекордер је Антанас Гуога, посланик Европског парламента из Литваније који признаје да обавља чак 16 послова – политичар, предузетник, па чак и професионални играч покера. Није лоша ни политичарка баварских демохришћана (ЦСУ) Ангелика Ниблер која је ангажована на 14 дужности. Њена колегиница из исте странке Моника Холмајер само на 13.

Гуога је од јула 2014, када је изабран за евро-посланика од паралаених ангажмана зарадио најмање милион и 428.387 евра, али је испред њега Италијан Ренато Сору који је пријавио милион и 565.000 евра додатних прихода годишње – то је његова зарада “само” четири додатне активности, али међу њима је и директорско мјесто телекомуникационе фирме “Тискали”.

Постоје најмање два разлога за љутњу на посланике. Ко год је пратио засједање Европског парламента могао је да види колико брзо се тамо гласа о најразличитијим питањима. А грађани који су бирали те посланике можда би мирније спавали када би могли да виде да посланици знају о чему гласују. Други разлог јесте то што многи посланици можда и превише добро знају када треба дићи руку, јер током своје (плаћене) активности у удружењима, организацијама и компанијама долазе у контакт с одређеним интересним групама које бити да им буду и важније од њихових бирача. Другим ријечима, да се тако отварају врата лобијима.

Управо зато те додатне активности евро-посланика и интересују организацију “Транспаренси интернешенал”. Она редовно провјерава њихове додатне активности и подноси извјештај о њиховим приходима. Према најновијем, испада да готово трећина (31%), има бар неки “послић са стране”. Наравно међу њима има великих разлика.

Посланици из Француске су тако додатно зарадили укупно 4,6 милиона евра, из Италије 2,6 милиона, а из Њемачке око 1,4 милиона евра поред својих редовних прихода као посланици.

“Транспаренси интернешенал” констатује да су најбржи код тражења додатних занимања посланици десних странака удружених у Европу нација и слобода (више од половине), док их је најмање међу посланицима странака лијеве оријентације, преноси поменути портал.

“Европски парламент је одраз друштва и зато је нормално што међу посланицима има и предузетника, власника фирми, па ако хоћете и играча покера, али проблем је то што неке од посланика плаћају и организације које отворено заступају одређене ставове. Спомињу се тако комесарка ЕУ за правосуђе Вивијан Рединг која је чланица управних одбора рударског предузећа 'Нирстар' и некадашњег фотографског гиганта 'Агфа', евро-посланица Агнес Јонгеријус која је у надзорном одбору Холандске поште или Аустријанац Паул Рибиг који је истовремено и званичник аустријске Трговачке коморе”, наоди се у тексту.

“Транспаренси интернешенал” у свом извјештају оптужује и лидере Европског парламента да не чине довољно како би се спријечио сукоб интереса, “ситни поклони” и лобирање међу посланицима. Портал међутим наводи да је одговарајући етички пропис прихваћен 2012. године, али да је контрола слаба, а надлежни одбор није независан од предсједника Парламента.

“У протеклих пет година било је најмање 24 кршења начела које је Европски парламент сам донио, а да ниједном није дошло до било каквих санкција”, наводи “Дојче веле” и додаје да чланови Европског парламента најчешће не пријављују своје приходе, поклоне које добијају или позиве на одређене манифестације.

“Посланици 'заборављају' да пријаве и 'пријатељска' путовања које им плаћа нека страна влада – рецимо плаћен пут у Азербејџан 2013. гдје је требало да контролишу предсједничке изборе – а пут им је платио предсједник те земље. 'Транспаренси интернешенал' подсјећа да би такве ствари биле незамисливе чак и у самим чланицама ЕУ. У Француској нпр. независно тијело има широка овлашћења да контролише шта ради и колико зарађује сваки поједини посланик у парламенту у Паризу. У Бриселу – тога нема”, преноси портал.

(Дојче веле)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.