Трамп против Меркелове: Ко ће коме ископати јаму?

Ово је само још једна у низу критика упућена лидерима Европске уније уочи предстојећег самита НАТО-а који би требало да буде одржан наредне седмице у Бриселу.

Наиме, Трамп је послао писма читавом низу лидера земаља Уније у којем их је подсетио на потребу да се повећају трошкови које те земље издвајају за питања одбране.

Политички аналитичар и историчар Саша Адамовић за Спутњик каже да су већ одавно познате примједбе које Трамп упућује не само Меркеловој, већ свим европским лидерима да треба да троше више новца на одбрану уместо да на тај сегмент затварају очи и углавном се фокусирају на улагања у сопствене економије.

Европска унија, па и сама Њемачка, како тврди, у трговини имају велики суфицит у односу на САД, а Трамп не доводи у питању идеју слободне трговине, већ захтјјева оно што назива фер трговином — он сматра да ЕУ, односно Њемачка, жели заправо да искористи америчку војну моћ а да не плати за то.

“Као искусан пословни човјек који је склопио безброј пословних споразума, сигурно не жели да дозволи да таква ситуација тако и остане и зато врши притисак на ЕУ и Њемачку да се међународна трговина између њих избалансира и да саме САД могу од тога да имају корист”, наводи Адамовић.

Сукоб и на приватном нивоу

Сукоб између Трампа и Меркелове објашњава се и на приватном нивоу, односно тиме да се њих двоје од самог почетка нису разумјели, то јест нису успјели да успоставе приватан добар однос који свакако може да буде користан у међународној политици.

Адамовић подсјећа и да је послије Трампове побједе на америчким предсједничким изборима и одласком Барака Обаме, на плећа Ангеле Меркел пала цјелокупна одбрана либералног свјетског поретка — Трамп је националиста, суверениста, док је Меркелова либерал и глобалиста и те двије особе једноставно говоре са два потпуно различита становишта.

Наглашава и да Трамп не започиње никакве трговинске ратове, за шта га оптужује западна глобалистичка штампа, већ је он заправо у праву када тврди да су сви ти трговински ратови за Америку одавно изгубљени, те да покушава да спасе оно што се спасти може.

“На претходним примјерима видјели смо да је Трамп спреман да напусти транснационалне организације, што је и учинио изласком из Транспацифичког партнерства. Истовремено, јасно је и да су му далеко дражи билатерални споразуми са конкретним земљама. Његов однос према ЕУ не разликује се много од односа према НАТО-у”, истиче Адамовић.

Што се тиче самог НАТО-а, сугерише Адамовић, Трамп је и раније изражавао велику скепсу према тој “тромој и застарјелој” организацији која чак умногоме “загађује међународне односе и на неки начин и самом Трампу представља баласт управо у намјери да он са другим државама или другим великим силама успостави билатералне споразуме, што је њему заправо циљ”.

“Он ће устрајати на заштити америчких националних и економских интереса, али оно што је потребно то су велике промјене у ЕУ, потребно је нешто што бисмо могли да назовемо ’орбанизацијом‘ Уније, ако уопште ЕУ као некакав међународни ентитет има жељу да опстане и да се у краткорочном и средњорочном периоду не распадне, за шта такође постоје велике шансе”, закључује Адамовић.

Са друге стране, војни стручњак Виктор Баранец мишљења је да овај конфликт може трајати годину или две, односно све док је Трамп на власти — у САД се ствара све више снага које заступају интересе крупног капитала, корпорација, које почињу да праве завјеру против Трампа, јер од како је он на власти, они биљеже колосалне губитке.

У Пентагону одлично схватају да конфронтација са Европом, посебно са оним државама које су уједно и чланице НАТО-а, не иде на руку САД и глобалној стратегији. САД већ “прекрајају” војне снаге у Европи према својим потребама — у војном аспекту то треба да буде територија одакле би евентуално могле да се супротставе Русији.

Амерички интереси у Европи

Када је ријеч о ширењу америчких економских интереса у Европи, овде видимо апсолутни контраст, тврди Баранец и додаје да Трамп, под изговором да штити интересе САД, а то би требало да ради сваки предсједник, тренутно дјелује веома грубо, док је Европа навикла да у Америци види партнера који уз либералан приступ учествује у заједничким пројектима.

„Међутим, ЕУ је сада одједном почела на својој кожи да осјећа ту оштрину Трампове политике и то изазива незадовољство. Без обзира на све приче и дискусије, интереси крупног бизниса, како америчког, тако и европског, на крају ће ипак надгласати и побиједити Трампа и играће значајнију улогу него војска. Капитал је неумољив и мора да расте сваког дана, сваког сата”, закључује Баранец.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.