Само са Балкана стигло 212.000 миграната

Агенције
Само са Балкана стигло 212.000 миграната

Берлин - Извјештај Савезне службе за миграције (БамФ) о усељавању и исељавању из Њемачке за 2016. и 2017. годину, показује да се велики број грађана са Балкана одлучио на пресељење у ову европску земљу.

Само из Хрватске, БиХ и Србије, које имају најзначајнију миграцију у региону, у те двије године у Њемачку се доселио 211.791 грађанин.

Статистика коју је објавило Министарство унутрашњих послова Њемачке показује и да се у исто вријеме из Њемачке иселило 130.694 грађана те три земље, тако да је разлика 81.097. Из Србије се у 2016. и 2017. уселило 51.143 грађана, а иселило 52.575.

Гледано по годинама, у 2016. се из Србије у Њемачку уселило 24.616 држављана Србије, а иселило 33.021, а годину дана касније уселило се 26.527 грађана Србије, а иселило 19.554.

Што се тиче БиХ, 2016. се у Њемачку уселило 24.010 а иселило 16.335, а 2017. уселило се 26.112 и иселило 12.088. Када је ријеч о Хрватској, током 2016. и 2017. године у Њемачку се доселило 110.526 Хрвата - 2016. године 57.476 Хрвата, док се исте године из Њемачке иселио 25.741 Хрват, а 2017. године у Њемачку се доселило 53.050 Хрвата, док их је из Њемачке иселило 23.955 људи.

По усељавању у Њемачку 2016. и 2017. године, Хрватска је укупно на петом мјесту, а листу земаља поријекла усељеника предводе Румунија са 432.852 усељена и Пољска са 316.275, те Бугарска са 158.761 усељеним и Италија са 128.968. Што се 2017. тиче БиХ, имала је за 14.024 грађана који су се уселили више него оних који су се иселили, а Србија 6.973, те Косово, које се посебно води у овом списку, 6.611, што указује на тренд раста броја усељавања и смањење броја исељавања грађана тих земаља из Њемачке.

Занимљив је и податак да је 2017. у Њемачкој око 19,3 милиона грађана имало мигрантско поријекло, што значи да је готово сваки четврти становник Њемачке или био сам поријеклом из иностранства или је један родитељ имао страно држављанство прије досељавања у ту земљу.

Иначе, Њемачка је привремено обуставила учешће у операцији “Софија”, поморској мисији ЕУ која има за циљ да сузбије трговину људима на Медитерану. Та одлука донијета је због негативних ставова Италије о искрцавању илегалних миграната у Италији, преносе медији и додају да због тога Њемачка неће послати нове бродове у близину либијске обале умјесто фрегате “Аугзбург”.

Операција “Софија” покренута је 2015. године са циљем хватања кријумчара људи, а у оквиру ње планирана је и обука обалске страже сјеверне Африке. Од почетка операције ухапшено је 140 особа осумњичених да су се бавили трговином људима и уништено је више од 400 чамаца које су они користили за кријумчарење.

“Задња врата”

Европска унија упозорава земље које имају уносне шеме и издају пасоше и визе богатим странцима, да појачају контролу из бојазни да би се могли огријешити о безбједносне и пореске законе.

Европска комисија је саопштила јуче да су такозвани златни пасоши и визе понуђени у једној држави чланици ЕУ могу да отворе “задња врата” европском држављанству или пребивалишту у свих 28 држава чланица.  Комесар за миграције Димитрис Аврамопулос изјавио је да ће ЕК посматрати потпуну усклађеност са правом ЕУ. Бугарска, Кипар и Малта нуде пасоше инвеститорима, без да они имају везе са тим земљама и обавезе да тамо живе. Визе за инвестиције нуди 20 земаља чланица ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана