Ријечи Садама Хусеина које и данас прогоне САД

Ријечи Садама Хусеина које и данас прогоне САД 03.12.2018 23:15 | express.hr

На дан 13. децембар 2003. године у операцији Црвена Зора ухапшен је дугогодишњи непријатељ америчке државе и човјек од којег су стрепили сви његови сусједи на Блиском истоку - Садам Хусеин.

Након што је ухваћен, истражици су увидјели како је некада поносни диктатор потпуно изгубљен те да нема појма шта се догађа у Ираку. Годинама прије него су га ухватиле америчке снаге Садам није знао шта ради влада у Ираку, а он је био потпуно преокупиран писањем књиге и није обраћао пажњу на то шта ради војска и његови људи у влади, открио је Џон Никсон, бивши аналитичар ЦИА, човјек који је први испитивао Садама након хапшења, у књизи "Debriefing the President: The Interrogation of Saddam Hussein".

“Он уопште није водио државу. Приликом хапшења стално се жалио на модрице и посјекотине, није чак ни имао никакав план како да одбрани Ирак”, открива Никсон, који је осим испитивања био задужен за препознавање Садама прије него што Америка објави вијест да је Садам ухапшен.

Садама је идентификовао према једној старој рани од метка и двије племенске тетоваже. И након хапшења Садам је остао арогантан, а према Никсоновим ријечима, врло вјероватно није био свјестан да је готов.

Врло брзо након хапшења, започела су опсежна испитивања обједињена у програм назван “Пустињски паук”, а вршила су се под надзором ФБИ. 

Они су у својим шакама имали најпознатијег затвореника на свијету. У међувремену је отпочело и његово суђење у октобру 2005. године, а на њему су се и наводиле ствари које је Садам говорио на интервјуима, одбацујући оптужбе да је ратни злочинац. Између осталог, посрнули диктатор је рекао да никад није имао хемијско оружје, јер да јесте, употријебио би га на САД-у, као и то да су САД искористиле 11. септембар како би неоправдано напали Ирак.

На крају је, 5. новембра 2006. године, Садам проглашен кривим по свим тачкама оптужнице те осуђен на смрт вјешањем. Он је преко својих адвоката суду и јавности тада поручио “спреман сам да умрем часно и без страха”.

Специјалиста Стив Хачинсон био један од задужених за чување Садама до извршења казне. О том задатку није смио да говори ни својој породици, он и његове колеге нису смјели да користе мобилне телефоне, воде дневник и сва њихова комуникација са спољним свијетом је била под строгим надзором.

Једног дана је надзирао Садама док је у његовом друштву био његов бивши поручник, који му је служио као преводилац за Американце. Иако је био осуђен, Американци су му давали кубанске цигарете и омогућавали неке слободе.

“Једне вечери сам чуо како Садам и његов преводилац мумљају и пјевуше неку молитву. Када ме је Садам примјетио, рекао је нешто свом поручнику. Он се тада окренуо према мени и питао ме одакле сам. То је занимало Хусеина”, испричао је Хачинсон ”Newsweekу” и додао:

“Рекао сам да сам Американац. А прије тога - питао ме, ваљда збуњен мојом тамном пути. Рекао сам да сам дијелом Индијанац. Тада је ставио један прст иза своје главе да глуми перо а руку испред уста те почео да имитира индијански војни поклич. Ја сам се почео смијати”.

Неколико седмица касније, на Божић, Садам је чекао одговор на своју жалбу на пресуду. Те вечери је упалио свијећу те објаснио чувару како то чини за своју жену. Будући да никад прије није желио да говори о својим женама, већ би одмах окренуо разговор на своју дјецу. То је зачудило чуваре, посебно када је почео да им прича да је то њихова традиција те да јој пише пјесму.

Сутрадан је његова жалба одбијена.

Језиво посљедње упозорење

У ЦИА истражииоца Никсона је гледао погледом пуним мржње, а Никсон је почео да му поставља питања:

“Када сте задњи пут видјели своје синове?”, на шта му је Садам одговорио питањима: “Ко сте ви? Јесте ли ви војни обавјештајци? Одговорите ми! Реците ко сте!”.

На испитивању је тврдио да није планирао убиство предсједника Буша старијег, а онда је изговорио ријечи које данас с оним што се догађа у Ираку звуче прилично језиво:

“Нећете успјети. Видјећете да није лако управљати Ираком!”.

То његово упозорење односило се на тежину владања подијељеном земљом која ни данас, 11 година након његове смрти, није пронашла мир те и данас свакодневно узима жртве.

Бивши савјетник за националну безбједност Мувафак ал-Рубаи је надгледао вјешање и открио детаље везане за тај догађај.

“Да ли је био злочинац? Јесте. Убица? Јесте. Крвник? Јесте. Али је остао снажан до краја”, тврди Рубаи.

Он се сјећа како је Садам ушао сам код њега у просторију затвора гдје је погубљење извршено прије 11 година, а носио је сако и бијелу кошуљу, понашао се нормално и опуштено, не показавши ни трунку страха.

“Наравно, неки људи су тражили од мене да кажем да се онесвијестио или да је био дрогиран”, напомиње Рубаи и истиче:

“Нисам од њега чуо ни ријеч о покајању, није се помолио Богу за милост, нити је тражио опроштај, као што би, свакако, учинио неко ко ће умријети за који минут”.

Рубаи је, каже, потом одвео Садама, који је имао лисице на рукама и држао Куран, код судије који му је прочитао оптужницу, а Садам је поновио:

“Смрт Америци! Смрт Израелу! Живјела Палестина! Смрт перзијским свештеницима!”.

Након тога, Рубаи је одвео Садама у просторију са вјешалима.

“Застао је, погледао у вјешала, затим у мене, па спустио поглед... и рекао: 'Докторе, ово је за мушкарце'“, препричава Рубаи.

Када је дошао тренутак да се попне на вјешала, ноге су му биле још везане, па су Рубаи и остали морали да га одвуку до степеница. Непосредно прије вјешања, свједоци су му добацили подругљиво: “Живио Мухамед Бакр ал-Садр!” и “Моктада, Моктада!”, што се односило на Садамовог противника који је убијен за вријеме његове владавине и на његовог рођака, који је дошао на чело моћне полиције послије 2003.

Садам је одговорио:

“Зар су то мушкарци?” и, прије него што је повучена полуга, почео је да рецитује стихове из Курана, које није успио да изговори до краја:

“Потврђујем да нема другог Бога осим Алаха, а Мухамед...”, и то су биле његове посљедње ријечи.

 



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица