Регион мора брже рушити баријере за раст стандарда

Маријана Миљић
Регион мора брже рушити баријере за раст стандарда

Бечићи - Земљама западног Балкана биће потребно и до 200 година да достигне просјечни стандард становника Европске уније, а брзина сустизања зависи од тога у којој су мјери спремне да отклоне баријере за развој приватног сектора, истакнуто је на почетку регионалног самита министара финансија, гувернера и директора пореских управа.

Скуп у црногорском љетовалишту Бечићи, који организује београдски недјељник НИН, окупио је седму годину узастопно представнике влада, институција, академске заједнице и економске стручњаке како би размотрили прилике у економији региона и перспективе за напредак. Предсједник Савеза економиста Србије Александар Влаховић представио је на панелу посвећеном фискалној консолидацији и привредном расту анализу привредних кретања од 2008. када је избила свјетска економска криза.

- Земљама западног Балкана биће потребно и до 200 година да би достигли просјек ЕУ. Економски раст на западном Балкану је прошле године успорен, а томе су допринијели смањење инвестиција и политичка нестабилност. Заједничко за све земље региона је да су неспремне дочекале светску економску кризу 2008. године.  Све земље западног Балкана су четири-пет година, а неке и дуже, лутале у дефинисању економске политике, избегавајући примену мера штедње. Тек од 2014. све земље западног Балкана примењују модел фискалне консолидације заснован на штедњи који је довео до уравнотежења и стабилизације макроекономских агрегата - истакао је Влаховић.

Он је додао да је пред земљама региона још много посла на плану реализације структурних реформи.

- Под њима подразумевам реструктурирање великих јавних предузећа и унапређење пословног амбијента како би почели да водимо рачуна о квалитету инвестиција које долазе са стране, али и подстакли домаће инвестиције јер се ниједна земља није развила базирајући се искључиво на страним инвестицијама. Каснији опоравак и данашње ниже стопе раста у земљама региона највећим делом су последица изгубљених година у реаговању на глобалну кризу. Раст који данас имамо на западном Балкану је више последица добре коњунктуре у еврозони, пошто су земље региона доминантно окренуте ка земљама ЕУ и европске монетарне уније и када је у питању спољнотрговински и инвестициони ток, него што је резултат наших интерних мера - истиче Влаховић.

Министар финансија Црне Горе Дарко Радуновић рекао је да је регион посљедњих година имао привредни раст који је био скроман, али се ипак одразио на стандард становника.

- Фискална консолидација је нека врста заната, али ње нема без подршке политике - казао је Радуновић.

Министар финансија РС Зоран Тегелтија рекао је да Влада РС у овој години има довољно новца, али да нису посезали за подизањем намета ни у годинама дубоке кризе.

- Посљедњих десет година није повећана ниједна пореска стопа, нити је уведен иједан порески намет који би служио да надомјести губитак прихода. РС је 2017. завршила са суфицитом, а у посљедње три-четири године немамо задужења ни за текућу потрошњу. То нам је омогућило да из буџетских прохода имамо капитална улагања и да новац који смо добили из клириншког дуга Русије усмјеримо у капитална улагања. РС има раст БДП-а 16 квартала заредом, док је јавни дуг закључно са 30. априлом био испод 40 одсто БДП-а - рекао је Тегелтија.

Он се сагласио са Влаховићевом оцјеном да треба реформисати јавна предузећа.

- То је најосјетљивија тачка у РС. Јавна предузећа би требала да буду успјешнија и да више допринесу привредном расту. Неопходан је бољи рад њиховог менаџмента који би резултирао значајним смањењем расхода и повећањем прихода. Поред тога, приватни сектор мора да повуче приватни раст - казао је Тегелтија и додао да је горући проблем РС недостатак радне снаге коју је могуће задржати растом нето плате, али уз услов да бруто плата остане на достигнутом нивоу кроз смањење оптерећења на рад.

Министар финансија ФБиХ Јелка Милићевић рекла је да је за три године у том ентитету број запослених порастао за 38.135, а просјечна плата за 6,6 одсто.

- Проблем је што нисмо развили механизме да штедњу претворимо у инвестиције и што нисмо развили механизме да зауставимо повећан одлазак младих - казала је Милићевић.

Заједничка оцјена је да је ситуација данас ипак боља неко што је била у годинама оивиченим глобалном економском кризом, али да власти држава региона морају много радити како би економија имала веће стопе привредног раста. Иако су били најављени на панелу нису учествовали представници Србије и Македоније.

Ћулибрк: Посебна тежина самита

Главни и одговорни уредник НИН-а Милан Ћулибрк рекао је да овогодишњи самит има посебну специфичност и тежину јер ће људи који доносе кључне одлуке у својим државама имати прилику за анализу онога што је учињено за десет година од тренутка када је готово читав свијет упао у рецесију послије слома америчке банке Леман брадерс.

- Ово ће бити идеална прилика да кључни људи из сфере финансија и монетарне политике у региону размене искуства, а потом и могуће предлоге и решења - истакао је Ћулибрк и додао да економије у региону имају значајно спорији раст него што је просјек у свијету.

Акцизна политика

Један од покровитеља самита је компанија “Јапан тобако интернешнел” чији је директор корпоративних комуникација Горан Пекез указао на неуређено дуванско тржиште, посебно у БиХ и Црној Гори, наводећи да је на то утицало и агресивно повећање акциза.

Пекез је рекао да да је раст акциза донио смањење државних прихода и раст нелегалне трговине. Он је апеловао на власти ових земаља да обаве ревизију акцизне политике и зауставе раст црног тржишта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана