NYT: Бурно неслагање, пукотине иду на руку Русији и Кини
Неслагање Европе и администрације предсједника САД је током конференције о безбједности у Минхену постало отворено и бурно, тврде дипломате и аналитичари.
Они упозоравају да би пукотине у трансатлантским везама могле да искористе Русија и Кина, пише Њујорк тајмс.
Европски лидери дуго су бринули да би изјаве предсједника САД Доналда Трампа и његове поруке на Твитеру могле да нашкоде трансатлантском савезу који постоји седам деценија.
Како наводи лист, надали су се да ће тај савез издржати притисак. Високи њемачки званичник, који је тражио да остане анониман, на то је слегнуо раменима и рекао:
“Нико више не вјерује да је Трампу стало до ставова или интереса савезника”. Непосредна опасност је, како су упозорили дипломате и обавијештајни званичници, то што постоји ризик да ће те “трансатлантске пукотине” сада да искористе Русија и Кина.
Чак и уобучајено суморан руски министар иностраних послова Сергеј Лавров са задовољством је примјетио да евроатлантске везе постају “напете”.
;”Видимо да се стварају нове пукотине и да се продубљују старе”, рекао је Лавров.
И изван оквира садашње администрације, све већи број Европљана вјерује да односи са САД никада више неће бити исти. Дугогодишњи аналитичар њемачко-америчких односа Карл Кајзер рекао је да послије двије године мандата предсједника Трампа већина Француза и Немаца вјерује Русији и Кини више него САД.
Било је међутим знакова да сви амерички и европски лидери нису били вољни тако лако да одустану од трансатлантског савеза. Да би показали солидарност са Европом, више од 50 америчких конгресмена, републиканаца и демократа, присуствовало је Минхенској безбједносној конференцији. О опасностима унилатералних акција трансатлантских партнера у Минхену су говориле њемачка канцеларка Ангела Меркел, за коју Њујорк тајмс наводи да је одржала необично страствен говор, и министарка одбране Њемачке Урсула фон де Лејен. Меркел је између осталог критиковала америчко повлачење из Сирије које, како је оцијенила, само може да иде на руку Русији и Ирану. Њен став дијели шеф француске дипломатије Жан-Ив ле Дријан који је рекао да је за њега америчка политика у Сирији “мистерија”. На коментар републиканске сенаторке Линдзи Грејем да ће САД задржати “одређене капацитете” у Сирији, иначе дипломатски одмјерен француски министер је саркастично одговорио “А, па ту су добре вијести. Нисам знао…
Баш се радујем због тога”, рекао је. Потпредсједник САД Мајк Пенс, који је говорио послије Меркел у Минхену, наишао је на мртву тишину када је покушао да изврши притисак на савезнике да се повуку из нуклеарног споразума са Ираном. Европски савезници сматрају да је тај споразум виталан за европску безбједност и неширење нуклеарног оружја.
Пенс је у говору похвалио Трампа и оно што је назвао обновом америчког лидерства на Западу. Европљани, међутим, нису били убијеђени, наводи Њујорк тајмс. Све већи број европских гласова упозорава да неће бити повратка на старо у трансатлантским односима. Норберт Ретген, који је на челу Спољополитичког одбора њемачког парламента, сматра да Трамп није узрок, већ “симптом тектонских помјерања у геополитици који су довели до повратка ривалства великих сила и центрифугалних сила које воде даље од мултилатерализма”.
“У ери послије Трампа неће бити повратка на еру прије Трампа”, рекао је Ретген и додао да је безбједност Европе коју гарантују САД била статус кво.
“То се неће поновити”, навео је њемачки званичник.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
