Ко је Валентина Матвијенко?
Москва - Добро је познато да не може сваки политичар у Русији да ужива повјерење руског предсједника Владимира Путина. То успије тек неколицини, а међу њима посебно мјесто заузима и једна дама.
Ријеч је о Валентини Матвијенко, коју зову још и "Путиновом челичном лејди". Рођена је 7. априла 1949. године у Украјини. 1972. завршила је Лењинградски хемијско-фармацеутски институт, а 13 година послије и Академију друштвених наука при Централном комитету КПСС.
Валентина Ивановна Матвијенко предсједник је Савјета Федерације, Горњег дома Федералне скупштине. Стални је члан Савјета безбједности Руске Федерације. Од 2003. до 2011. била је губернатор Санкт Петербурга. Сматра се за трећу личност у држави, одмах након предсједника Владимира Путина и Дмитрија Медведева.
Колико је близак Путинов савезник говори и то што ју је 2011. године поставио на чело Горњег дома парламента, чиме ју је направио најмоћнијом женом у земљи.
Од 1972. године радила је при Комунистичком савезу омладине. Од руководиоца одсјека Петроградског рејонског комитета Комунистичког савеза омладине напредовала је до првог секретара Лењинградског обласног комитета Комунистичког савеза омладине.
У периоду 1984—1986. била је први секретар Црвеногардијског рејонског комитета КПСС, а од 1986 до 1899. била је замјеник предсједника Извршног комитета Лењинградског совјета. 1989. изабрана је за народног депутата СССР. Била је предсједник Комитета Врховног совјета СССР за питања жена, заштите породице, материнства и дјеце.
1991. године завршава курс за усавршавање руководећих дипломатских радника при Дипломатској академији Министарства иностраних послова СССР. У периоду 1991—1998. године била је на дипломатској служби. Била је амбасадор СССР и Руске Федерације у Републици Малти, директор Департмана за односе са субјектима федерације, парламентом и друштвено-политичким организацијама Министарства иностраних послова, члан Колегијума Министарста иностраних послова и амбасадор Русије у Грчкој.
У периоду 1998—2003. радила је као замјеник предсједника Владе Руске Федерације, надгледала је социјалну сферу. Дана 19. марта 2003. године именована је за опуномоћеног представника предсједника Руске Федерације у Сјеверозападном федералном округу.
Од 2003. до 2011. године обављала је дужност губернатора Санкт Петербурга. У августу исте године именована је за представника Владе Санкт Петербурга у Савету Федерације, а у септембру изабрана и за предсједника Савјета Федерације. Постала је трећа личност у држави и прва жена на тој функцији. Залаже се за јачање положаја жена у политици. Добитница је бројних награда и признања.
Због кризе око Крима, ова дама доспјела је на црну листу Европске уније и САД, који су јој увели санкције. Оне су обухватале замрзавање њихове имовине у САД и забрану уласка у САД. Због улоге у припајању Крима Руској Федерацији 2014, и Канада ју је у марту 2014. ставила на списак санкционисаних лица.
2007. године у Санкт Петербургу, тада предсједник Владе Српске Милорад Додик и губернатор Санкт Петербурга Влалентина Матвијенко, потписали су споразум о сарадњи у трговинско-економско и научно техничкој области, и у области културе.
Недавно је боравила у званичној посјети Србији. Срела се са предсједником Србије Александром Вучићем и предсједницом парламента Мајом Гојковић, а обратила се и српским посланицима. Тада је изјавила да Руска федерација није и никада неће признати независност Косова.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
