Асанж - опасан бескућник, хакер са снимком војника САД који убијају цивиле, сексуалн преступник …?

Џулијан Асанж, оснивач Викиликса, ухапшен је данас у Лондону, а вијест о његовом хапшењу обишла је свијет.

Послије 6,5 година, њему је еквадорска амбасада укинула политички азил, а Викиликс напомиње да Џулијан Асанж уопште није ни изашао из амбасаде већ је, како се може видјети и на снимцима, изнијет из зграде.

Док су га извлачили, повикао је: "Морате се одупрети, можете се одупрети!" Викиликс, такође, истиче да је полицију позвао амбасадор Еквадора у Лондону.

Док се свјетска јавност пита шта ће се догодити са најпознатијим свјетским узбуњивачем, подсјетимо се ко је Џулијан Асанж.

Асанж, кога су поједини публицисти описали "као најопаснијег човјека на свијету" по свему је сасвим особена личност, по начину живота, преокупацијама, манирима, школовању, чак и по условима у којима је одрастао.

У једном интервјуу 2010. Асанж је изјавио да се залаже за нешто што он назива "научно новинарство", односно, ситуацију која би била другачија од постојеће у којој читаоци нису у могућности да провјере оно што читају, а што, дакле, може бити плод злоупотребе.

Своју улогу поједноставио је слиједећим речима: "Када владе престану да муче и убијају људе, када корпорације престану да злоупотребљавају правни систем, тада ће, можда, доћи вријеме да се постави питање одговорности бораца за слободу говора".

Асанж је постао глобално познат 2010. године, пошто је 28. новембра Викиликс (WikiLeaks, узбуњивачки сајт) објелоданио више од 251.000 дипломатских депеша, односно преписку између Стејт департмента и дипломатских представништава САД широм свијета. Тај материјал садржао је чак 40 процената повјерљиве грађе, а више од шест одсто тајних докумената.

Правио главобоље бројним владама

И претходно су његове активности изазивале озбиљну главобољу званичника и њихових служби, попут ситуације када се половином те године појавио "случај апач", који су Асанж и његови сарадници називали "Пројекат Б".

Радило се о видео-запису из кокпита америчког хеликоптера "апач" на којем се види како амерички војници 2007. године, у Ираку, из ваздуха хладнокрвно убијају 18 цивила, међу којима и двојицу новинара (Ројтерса).

Асанж је Викиликс основао 2006. године, а с радом је почео јануара 2007. што ће сам Асанж описати као "Википедију без цензуре".

Први објављени документ оптуживао је власти Сомалије због ангажовања криминалаца за обављање ликвидација. Вјеродостојност овог документа одмах је оспорена.

10.000 страница дневно

Сајт "Викиликс" дневно је обијодањивао 10.000 страница докумената, дипломатских депеша које се од тада нису скидале са насловних страна новина широм свијета, при чему су раскринкаване бројне неподопштине, од "прљавих послова" у свјетској дипломатији, па до злочина, или једноставно трачева.

Тако је обијодањена грађа о убиствима у Кенији, потом одлагању отровних материја на тлу Африке, компромитујућа преписка банака Кауптхинг и Јулиус Баер, материјали о дејствима САД у Ираку, односно Авганистану, или о приликама у Гванатанаму.

Интерполова потреница за Асанжом расписана је 30. новембра 2010. а 7. децембра Британци су га ухапсили, на основу захтијева Шведске. У тој земљи он је оптужен због наводних преступа сексуалне природе.

PostFinance, швајцарска банка, блокирала је његова средства, децембра 2011. с образложењем да пријављено мјесто боравка не одговара истини, док су MasterCard, Visa Inc., PayPal, као и Bank of America онемогућавале прилив средстава Викиликсу.

По тврдњама Асанжа у најбољим временима "Викиликс" је дневно добијао и до 85.000 британских фунти. Ипак, Окружни суд у Рејкјавику, Исланд, године 2012. стао је на становиште да је Visa Inc. прекршила уговор и тиме причинила штету од 20 милиона долара.

Хакер

Тек када се појавила његова биографија негдjе на самом крају 2010, на шта је Асанж био приморан како би олакшао финансијске прилке, постало је јасно да је он у ствари чувени хакер Мендакс, чији је животни пут описан у књизи Сјулет Драјфус "Undergroung" (Подземље).

Иначе, Асанж је рођен јула 1971. године у Таунсвилу, у Квинсланду, у Аустралији, граду смjештеном на сjевероисточном приобаљу Аустралије.

Недалеко од Таунсвила, неких осам километара, на излазу из кливландског залива налази се острво Магнетик, на којем је Асанж, у изгледа помало идиличним околностима, у природи, провео знатан дио дјетињства. Магнетик је зелено тропско острво површине педесетак километара, попут рецимо Ластова.

Пошто су се његови родитељи, када је овај имао осам година, развели, а мајка се поново удала, услиједио је коју годину потом период сељакања, због борбе за старатељство над дјецом.

Наводно, чак 37 пута се селио с мајком и браћом до 14. године. И такав начин жвота као да је постао његова судбина. Промјенио је низ школа и факултета (њих чак шест). Тако је студирао физику, математику, па филозофију, чак и неурологију. Не само да ништа од тога није окончао, него се по свему судећи кроз студије једва провлачио.

Рано се заинтересовао и за рачунарство. Већ у шеснаестој био је припадник (односно оснивач) хакерске групе, коју су назвали - "Међународни подривачи". Како је инсистирао у потоњим објашњењима, имали су строг кодекс, који је подразумијевао да је недопустиво разарање система у који су успјели да провале, као и ма каква промјена нађених података.

Како било, хапшен је још као тинејџер због упада у системе универзитета, телекомуникационе компаније Нортел, чак и Пентагона и НАСА.

Тинејџер бунтовник

Упамћено је да се октобра 1989, уочи лансирања свемирског брода Атлантис, на мониторима НАСА-е изненада појавио напис WАНК, од Waems Against Nuclear Killers, што је био назив хакерске групе "Црви против атомских убица". Асанж је био један од шесторице тинејџера приведених тим поводом.

Иако је процес окончан само новчаном казном од 2100 долара, пошто је оптужба, ма колико озбиљна и обухватна, напоменула да није било злонамjерности у Асанжовим ативностима, посљледице су ипак биле озбиљне. И дужина процеса и тежина читаве ситуације довели су га до нервног слома. Потпуно растројен, извесно вријеме живио је чак и као бескућник.

Током деведесетих, посветио се изградњи базе података једне асоцијације која се бавила проблематиком старатељства у Аустралији. Имао је јасан лични мотив, јер је водио борбу за сина којег је добио са осамнаест. Тамошња администрација међутим није имала много разумијевања за његове аргументе. Некако је тек 1999. постигао договор о старатељству над дјететом.

Вјероватно поучен искуствима, настојао је да се уклопи у друштвено прихватљиве оквире. Тако је био међу оснивачима предузећа Субурбиа паблик акцес нетворк, у Мелбурну, чији су домен, разумљиво, биле интернет услуге. Немиран дух, међутим, одвео га је на бројна путовања. Тако је као својеврсни бескућник пропутовао Азију, живио у Кенији, у Танзанији, Белгији, на Исланду, Шведској.

Када је окупљао групу с којом је основао Викиликс своју намјеру он је тумачио као супротстављање режимима попут Кине, Русије и земаља централне Азије, а потом исто тако и ма каквог илегалног и неморалног понашања влада односно компанија, "укључујући и америчку власт". Како се испоставило највише пикантерија било је везано за САД и њихову политику.

За свој рад Асанж је примио и низ признања, попут Amnesty International Media Award (2009.); Sam Adams Award(2010.); Sydney Peace Prize (2011.); Martha Gellhorn признање за новинарство (2011.). Листови Тајм и Монд прогласили су га Особом године 2010. У оба случаја гласовима читалаца.

Уточишту је пронашао у амбасади Еквадора у Лондону у јуну 2012.

Бредли (Челси) Менинг, који је као војно лице доставио Викиликсу оних 250.000 докумената чије је обjелодањивање потом прославило Асанжа (па и самог Бредлија), средином 2013. године осуђен је, због више дjела, на 35 година заточеништва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.