Вучић: Од надлежних затражено објашњење о одлуци хрватског министарства

Срна
Вучић: Од надлежних затражено објашњење о одлуци хрватског министарства

Београд - Предсједник Србије Александар Вучић изјавио је да је од свих надлежних служби затражио објашњење у вези са одлуком Министарства државне имовине Хрватске о нуђењу српске имовине у закуп.

Вучић је нагласио да жели све добро да проучи, не само када је ријеч о имовини попут одмаралишта, већ и о пољопривредном земљишту Срба који су протјерани.


“Пољопривредно земљиште је још значајнија тема. Не видим ниједан разлог за било какав сукоб у будућности. Можемо да се сукобљавамо по питању прошлости са Хрватима, и мислим да је ту аргументација много више на нашој, него на њиховој страни, али морамо да саслушамо. Разумем ту врсту емоције и страсти, али онај ко се бави политиком мора на крају да доноси рационалне одлуке”, поручио је Вучић.

Он је истакао да, и као предсједник Србије, и као лидер најодговорније странке, чини све да међусобни односи буду бољи, и да не разумије зашто свака политика која се тамо води мора да буде, прије свега, уперена против Срба, преносе београдски медији.

Министарство државне имовине Хрватске објавило је прије три дана јавни позив којим у закуп даје одмаралишта и друге некретнине на Јадрану на које Србија полаже право према Споразуму о сукцесији - Анекс Г.

На списку је 15 некретнина, одмаралишта и пратећих објеката на приморју Хрватске чији су власници предузећа из Србије и БиХ, а у закуп се дају на 30 година.

На листи се налазе некретнине попут бившег одмаралишта “Робне куће Београд”, “Пионир Сомбор”, Хотел “Нови Сад”.

Овај позив услиједио је само десетак дана након што је хрватско министарство објавило продају некадашњег војног одмаралишта у Башким водама, гдје је као власник у земљишним књигама у Макарској уписано Министарство одбране Србије - правни насљедник Министарства одбране СФРЈ.

Истовремено, тада је објављено да се у закуп на 30 година дају још четири објекта чији је власник Србија.

Практично, ријеч је о примјени измена и допуна Закона о управљању државном имовином које је Хрватски сабор усвојио у мају и које ресорном хрватском министарству омогућавају да управља некретнинама и да ставља у функцију и некретнине за које нису ријешени имовинско-правни односи.

И прије него што је усвојен у Сабору, овај закон је изазвао велико незадовољство у Србији и БиХ јер ће то, како се сматра у пракси, значити да државну имовину правних лица из других република бивше СФРЈ, Хрватска може дати на управљање трећим особама на рок од 30 година.

Анекс Г споразума међу бившим републикама СФРЈ каже да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права које су имали на дан 31.12.1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и пријетњама морају бити проглашени ништавним.

Иако је тај споразум ступио на снагу 2004. године српска имовина није враћена под “окриље Србије”.

Постоје различите процјене о томе колико вриједи српска имовина предузећа у Хрватској, а једна од њих каже да је у питању вриједност имовине од двије милијарде евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана