Шарићевој групи укупно 300 година зартвора

Шарић и припадници његове групе осуђени су укупно на скоро 300 година затвора.

По сопственој жељи, Шарић није присуствовао изрицању пресуде.

Његови сарадници и припадници групе осуђени су на казне од годину до 15 година затвора, док су двојица окривљених ослобођени оптужби за помагање извршиоцима послије извршног кривичног дјела.

Ова пресуда је изречена у поновљеном поступку, након што је Апелациони суд укинуо првостепену пресуду из јула 2015. године, којом је Шарић био осуђен на 20 година затвора, а остали на вишегодишње затворске казне.

Апелациони суд је тада оцијенио да је првостепени суд прекршио закон када није примјенио блажи закон који је донијет 2005.

Према Кривичном законику из 2005. године за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога запријећена је казна од 5 до 15 година затвора, па је Шарић овога пута осуђен на максималну законску казну.

Првом првостепеном пресудом коју је укинио Апелациони суд, Шарић и остали били су осуђени по одредбама закона које су ступиле на снагу 11. септембра 2009. године.

Казну од 15 година затвора суд је изрекао и Горану Соковићу који је у бјекству, такође као организатору групе, док је Жељко Вујановћ, као трећи организатор осуђен на 14 година затвора.

Тројица свједока сарадника добили казне од од пет до десет мјесеци затвора.

Ово је првостепена пресуда коју је Специјални суд изрекао након поновљеног суђења и на њу осуђени, њихови браниоци као и тужилаштво за организовани криминал имају право жалбе Апелационом суду.

Прву првостепену пресуду, којом је Шарић био осуђен на 20 година затвора, а остали на вишегодишње затворске казне, укинуо је Апелациони суд у јуну 2016. године и наложио понављање суђења.

Специјални суд сматра да је током поступка утврђено да су Шарић Соковић и Жељко Вујановићи сада покојни Драган Дудић Фриц организовали транспорт кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине тако што су припадницима групе давали усмене налоге шифрованом комуникацијом, а ови су их извршавали.

Као припадници групе осуђени су Марко Пандрц на 13 и по година затвора, Ненад Новаковић на јединствену казну од 13 година, Бошко Недић, Дарко Тошсић и Никола Димитријевић осуђени су на по 13 година затвора.

Петар Обрадовић добио је 12 година затвора, Милош Цајић и Милан Миловац осуђени су на по 11 и по година затвора, а Родољуб Радуловић звани Миша Банана 11 година затвора.

На по 10 и по година затвора осуђени су Мијајло оковић, Владимир Рачић Марко Рачић, Борислав Туњић као и Небојша Сретеновић, а Живко Сибински 10 година затвора.

Бобан Стојиљковић добио је двије и по године због неовлашћеног ношења оружја, а Марко Дабовић годину дана затвора због кривичног дјела фалсификовање исправе, док су обојица ослобођени од оптужбе да су извршили по једно кривично дјело удруживања ради вршења кривичних дјела и неовлашћено стављање у промет опојних дрога.

Свједоци сарадници тужилаштва Драшко Вуковић, Радан Адамовић и Небојша Јоксовић осуђени су на осам, 10 и пет мјесеци затвора.

Мирко Кнежевић и Милош Николић су ослобођени од оптужби да су извршили помоћ учиниоцу послије извршеног кривичног дела.

Предсједник судског вијећа Синиша Петровић рекао је да је веће пресуду донио једногласно.

Шарићевој групи је поновљено суђење по јединственој оптужници спојеној од ранијих шест оптужница, којом се терете за шверц више од 5,7 тона кокаина из Уругваја, Бразила и Аргентине у западну Европу током 2008. и 2009. године.

Он је четири и по године био у бјекству, а српским српским властима се предао 18. марта 2014. године, од када се налази у притвору, док се сви остали сада бране са слободе.

Осморица оптужених су још у бјекству.

Шарићу, Сретеновићу и Обрадовићу суд је данас продужио притвор, а Вујановићу и Цајићу кућни притвор.

Раније је троје правоснажно ослобођено оптужби, а деветорица су закључила споразуме о признању кривичног дјела према којима су осуђени на укупно 69 година и три месеца затвора.

Заједно са овим казнама Шарићева група добила је скоро 300 година затвора.

Према оптужници, чланови Шарићеве организоване криминалне групе међусобно су комуницирали преко СМС порука и шифрованих телефонских бројева, мада су им полиција и домаће и стране тајне службе ушле у траг, па је прво хапшење ове групе уследило у Уругвају 15. октобра 2009. године и истовремено у Србији у акцији "Балкански ратник".

У Специјалном суду у Београду Шарићу се у посебном поступку суди због оптужби за прање пара у Србији убацивањем новца стеченог кријумчарењем кокаина у легалне токове.

Шарић и још 17 окривљених у том процесу терете се за прање око 22 милиона евра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.