Одбијен захтјев Миле Ђукановића, манастири остају дио СПЦ

“Захтијевамо од Владе Црне Горе да из даље процедуре у разумном року повуче Приједлог закона и припреми нови који ће бити у сагласности са достојанством Црне Горе и међународним стандардима о слободи вјероисповијести. Уколико Влада то што скорије не учини, ми ћемо још одлучније саборно иступити у одбрани својих светиња и законских права”, наведено је у поруци Тројичинданског сабора, коју је прочитао владика Јоаникије.

Према његовим ријечима, више је него јасно да се Приједлогом закона припрема отимање храмова и пљачка црквене имовине и то са злокобним и несагледивим посљедицама.

Владика Јоаникије навео је да је Приједлог закона припремљен једнострано, да су Црква чијим представницима није омогућено учешће у Радној групи за израду закона, што представља преседан своје врсте.

Према наводима из поруке Сабора, закон није у функцији цивилизованог и правно утемељеног регулисања права на слободу вјероисповијести и правног положаја Цркве и вјерских заједница већ искључиво против Цркве и елементарних права и слобода православних свештеника и вјерника.

У поруци је истакнуто да постоје и друга питања која дубоко вријеђају достојанство почев од тога да се Црква и вјерске заједнице на прикривен начин заправо приказују као криминалне организације.

“Ствар је доведена до апсурда, јер се Црква која је вјековима са својим народом и добротворима градила, чувала и обнављала светиње служећи у њима Свете службе Божје, оптужује да је наводно жнезаконито стекла право својине над православним храмовима и црквеним земљиштемж из времена Краљевине Црне Горе”, наводи се у поруци.

Са данашњег Сабора је поручено да Црква не тражи никакве привилегије, нити било какве забране већ само и једино поштовање права на слободу вјере и имовину свих, па и Православне цркве и њених вјерника у држави коју су стварали и за коју су гинули њихови преци са црногорским митрополитима на челу.

Сабор је сагласан да је Црног Гори потребан нови закон који регулише ову област, али сматра да Приједлог овог закона, у значајном броју његових одредби, представља сушту супротност свему што је слобода вјере, толеранција и дијалог.

“Нови закон мора да буде у функцији сваке вјере и свих вјера заједно, свакога вјерника појединачно и свих заједно, а не против једне вјере, Православне цркве, њених епископа, свештеника, монаха, монахиња и вјерника, како је већ у јавности препознат Приједлог закона”, истакнуто је у поруци.

Сабор за одбрану светиња СПЦ одржан је данас на платоу испред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици поводом недавно усвојеног Приједлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.

Митрополит црногорско приморски Амфилохије рекао је у бесједи да постоје двије врста сабора, сабор око око живота, обасјан вјечном свјетлошћу, и сабор око смрти и ништавила.

“Само та два сабора постоје на Земљи од Христовог времена до данас и постојаће до краја свијета и вијека”, нагласио је митрополит.

Он је истакао да се сабирају љубављу једних према другима, али и према онима који их мрзе, прогоне и покушавају да своје лажне законе намећу људима, посебно Цркви Божијој.

Према његовим ријечима, зли и опаки сабор, сабор диоба и мржње непрекидно прогони оне који се сабирају у име Господње, о чему је говорио Господ у Јеванђељу.

“Овај сабор је лијек од братоубиства и богоубиства и позив свима на заједницу са живим Богом и заједницу која је сачувана на оваквим саборима кроз древна времена”, поручио је митрополит Амфилохије.

Умировљени владика захумско-херцеговачки Атанасије поручио је црногорској власти да одустане од закона и отимаља имовине СПЦ.

Он је саопштио историјат како је ћивот Светог Василија доспио у Манастир Острог и истакао да Црногорци не треба да љуте Херцеговце.

“Немојте нас љутити, јер можемо узети ћивот Светог Василија Острошког у пренијети га у Херцеговину, у његово родно мјесто”, поручио је владика Атанасије.

Претходно је у Саборном храму у Подгорици служена Света архијерејска литургија уз молитвено учешће хиљада вјерника из свих крајева Црне Горе.

Литургију су служили митрополит Амфилохије и епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, милешевски Атанасије, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, диоклијски Методије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије са многобројним свештенством.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.