Објављен садржај писма које су хрватски бискупи упутили Иринеју

ХБК, како се наводи, објављује писмо како би се "избјегла нагађања, погрешна тумачења или неистине".

Како се наводи на почетку, након завршетка рада Мешовите комисије Хрватске бискупске конференције и СПЦ, чији је задатак био да заједнички размотре лик Алојзија Степинца прије, током и након Другог свјетског рата, учестале су изјаве и својеврсни прекори у јавним наступима и медијима највиших представника СПЦ, упућени Католичкој цркви и бискупима у Републици Хрватској.

Додаје се, да ту "посебну тежину имају ријечи српског патријарха", преноси "Вечерњи лист".

"Ваша светост је неколико пута јавно поновио како бискупи у Хрватској ћуте", тим ријечима почиње писмо, а потом бискупи подсјећају на ријечи које је Иринеј изрекао у интервјуу Телевизији Храм 3. јануара 2018. гдје каже да га изненађује ћутање Римокатоличке цркве и да би требало да подигне свој глас у интересу истине, правде, у интересу заједничке вјере.

Бискупи потом подсјећају и на говор на 62. Међународном сајму књига 2017. године, када је патријарх, говорећи о страдању српског народа током 20. вијека, изјавио да је најтрагичније "то што су она дошла једним дијелом од муслимана, а много више од наше браће римокатолика", те да СПЦ толико година очекује да чује ријеч кајање и извињење "браће римокатолика".

Такође, подсјећа се и на говоре од 4. августа 2018. у Бачкој Паланци повом годишњице акције Олуја, те на посјету Црној Гори у јулу, када је на питање новинара с којом би историјском епохом упоредио положај Срба данас у Црној Гори, у интервјуу за подгорички дневник Дан рекао да би га упоредио са положајем Срба у Хрватској у дома НДХ, те да у Хрватској ни данас није бољи положај Срба у Хрватској.

Напомиње се да "ни у неким другим пригодама бачки владика Иринеј није бирао ријечи када је говорио о Цркви и бискупима у Хрватској".

- Питамо се, какави би могао да буде циљ и смисао наведених тврдњи по којима код Католичке цркве у Хрватској и њених пастира не постоји готово никакво добро, него само зло. У не тако давним временима слушали смо сличне оцијене и о Ватикану и о папи. Међутим, данас чујемо похвале папи Фрањи и Римокатоличкој цркви, а покуде бискупима и Цркви у Хрваткој. У интервјуу објављеном у Јутарњем листу 7. јануара 2017. понешто иронично кажете да испадне како српски православни епископи више држе до ауторитета римског бискупа него поједини хравстки католички бискупи. Сматрамо необичним да поглавар једне православне Цркве јавно супроставља бискупе Католичке цркве у Хрватској папи Фрањи, упућује им пријекор и приписује злочине цијелој тој Цркви и цијелом хрватском народу. За злочине, како у хрватском, тако и у српском, те у другим народима, криви су појединци с именом и презименом, па је на њима одгвороност за оно што су починили", наводи се у писму.

Како додају, не успијевају да разумију намјере саопштења са посљедњег засједања Светог архијерејског сабора СПЦ кад јавно разврстава хрватске бискупе и тумачи ко је о њих добронамјеран и ко од њих дјелује према II ватиканском сабору, а ко не, те већину њих означава као људе "неприктивене проусташке оријентације", без објашњења на основу чега их сматра таквима. Такође, питају се и који су разлози забирнутости за однос хрватских бискупа према папи Фрањи.

"Наведеним јавним негативним начином комуницирања није могуће ријешити било какав проблем или питање. Такав приступ у хрватском друштву изазива отпоре према наступима Ваше Светости, буди неповјерење према Вашој особи и према СПЦ, те према самим српским грађанима у Хрватској, продубљује рањивост из ратног времена која још није исцијелила, подстиче мржњу. Наступи који не показују никаква саосјећања за жртве и страдалнике узорковане од српске стране, посебно тешко погађају оне хрватске људе који су за вријеме недавног Домовинскоф рата били истјерани из својих домова на подручју тзв. Републике српске крајине, БиХ, бањалучког краја, гдје није било рата, а убијена су и тројица свештеника", наводи се у писму.

Како се даље наглашава, током 1991. у Хрватској је било 536.000 прогнаника и избјеглица, док их је 1992. било око 800.000 из Хрватске, БиХ, СРЈ, односно Србије, Војводине, Косова и Црне Горе.

"Куће су им највећим дијелом биле разорене, бројна родбина поубијана, а многи отјерани у српске логоре. У то доба међу прогнаницима је био и један садашњи хрватски бускуп, који је као жупник са врећом у руци, заједно са вјерницима избјегао из своје жупе пред насиљем српских снага. Одређени број других свештеника завршио је такође у српским логорима, а један је убијен. Током Домовинског рата у Хрватској по досадашњим сазнањима страдало је 15.007 особа, од којих је 13.914 убијено, а 1.093 нестало. Више од 1.300 објеката Католичке цркве и других светиња уништено је или тешко оштећено", наводи се у писму бискупа.

Како се наглашава, посебну тежину има изјава да је недавни рат могла да спречи Католичка црква.

"Није она имала никакав утицај на српског предсједника Слободана Милошевића, на ЈНА, на паравојне формације из Србије, нити на друге који су покренули и водили рат на хрватском тлу. Наше заузимање за мирно ријешавање проблема код њих није имало никакав одјек. Познато је да је већина српских политичара, као и СПЦ у вријеме демократских промена 90-их година прошлог вијека, заступала став како српски народ не може да живи са хрватским народом у самосталнох хрватској држави него искључиво у оквиру заједничке државе, а ако то није могуће, Срби немају другог избора него да узму оружје у руке", наводи се даље.

Како се додаје, иако је патријарх Павле 1999. године поводом своје посјете Загребу након Домовинског рата савјетовао Србима да буду лојални грађани Хрватске и подстакао их да часно испуњавају своје грађанске дужности и поступају свјесно по државним законима Републике Хрватске, "посљедице наведене српске политике осјећају се и данас у српско-хрватским односима, за које се не може оптужити Католичка црква".

Наглашава се да изјава да "гдје год живе Срби, то је Србија", не придоноси миру.

"Када упућујете писане поруке вјерницима СПЦ у Хрватској, Ви готово редовно не наводите државу у којој они живе него покрајине Далмацију, Славонију, Лику. Независност Републике Хрватске признале су готово све свјетске државе. те јој Ваше игнорисање не може наудити, али оно наноси штету Вашем угледу у Хрватској и уједно грађане српске националности ставља у нова искушења. Статус Срба у Хрватској дефинисан је Уставом и законима, они имају своје представнике у Хрватскоме сабору и на свим нивоима локалне управе те данас учествују као коалициони партнери у Влади Републике Хрватске. Осим тога, убрзо након потписивања посљедњег Уговора између Свете Столице и Републике Хрватске о економским питањима, Хрватска је Влада склопила сличан Уговор са Српском Православном Црквом по којем јој из државног буџета додјељује одређена финансијска средства те је она отворила и властиту Гимназију у Загребу. Није мален број некретнина, одузетих током комунистичке владавине у Југославији, које је Република Хрватска вратила Српској Православној Цркви", пише даље.

Упозорава се и да су на сусретима с патријархом Павлом, у проповједима, наступима у јавним медијима бискупи заузимали за право Хрвата на слободну државу, те право свих њених грађана, прије свега Срба да у њој живе свој властити национални, културни и вјерски идентитет. Дизали су глас против сваког насиља, тражили да се настали проблеми ријешавају мирним путем, снажно се борили против мржње и освете Србима.

"Хрватски бискупи су након легалне и међународно признате војно-редарствене акције Олуја упозоравали на недопустивост убистава, пљачки и паљења кућа српских избеглица те су се заузимали за њихов повратак", наводи се у тексту.

Додаје се да су хрватски бискупи 1995. на дан почетка акције "Бљесак" упутили јавности писмо ХБК у којемс у изнијели јасна стајалишта с обзиром на страдања током Другог свјетског рата у ком су изнели јасне ставове и изразили жаљење према свакој жртви Јасеновца и у другим мјестима страдања српских, јеврејских, ромских, хрватских и других жртава, те према оним Србима који су изгубили животе у рату 1991-1995, "међу којима су по посљедњим статистикама страдале 7.204 особе, већином припадника српских војних редова, урачунавајући у тај број и 873 особе које се воде као нестале, те се заузели за помирење."

Додаје се да им је намјера и даље да се залажу за међусобне сусрете и разговоре, те могућност редовних сусрета Комисије ХБК за однос са СПЦ и Комисије СПЦ за однос са Католичком црквом које се након смрти патријарха Павла нису више састале.

Писмо потписује 19 вјерских званичника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.