Још један покушај Приштине на фалсификовању историје

Глас Српске
Још један покушај Приштине на фалсификовању историје

Призрен - Епархија рашко-призренска изразила је забринутост због писања приштинских медија да ће археолошки институт Косова, у сарадњи са њемачком амбасадом у Приштини, започети радове на конзервацији древне српске средњовјековне катедралне цркве Светог Николе, коју приштински медији погрешно називају “катедралом у Артани, бившем Новом Брду”.

Медији о планираном пројекту конзервације храма Св. Николе, саборног храма новобрдских и грачаничких епископа, у непосредној близини тврђаве Ново Брдо, противно закону о званичним језицима и називима општина, говоре као о “катедрали у Артани, бившем Новом Брду” игноришући званично име општине, навела је епархија у свом саопштењу.

Професор Дарко Танасковић истиче како надлежне институције морају реаговати, јер се “научна истина већ дуже вријеме системски фалсификује”.

- Ако се види како се туристички рекламира комплекс Новог Брда, јасно је да је реч о пројекту стварања непостојећег и историјски неовереног албанског културног идентитета “државе Косово” - рекао је Танасковић.

Из Епархије рашко-призренске напомињу да се храм налази у једној од заштићених зона, које по косовским законима подлијежу посебној процедури која не зависи само од институција у Приштини, већ и од става СПЦ.

Осим тога, овај стари вјерски објекат је на сајту приштинског министарства културе нетачно представљен као римокатоличка црква, без икаквог помињања аутентичне историје храма и досадашњих резултата археолошких истраживања, што је жалостан показатељ тенденције мијењања историјских чињеница на овим просторима.

Тим поводом је, како се додаје, епархија већ контактирала са њемачком амбасадом, а такође ће у даљој процедури ургентно бити ангажована и Комисија за заштићене зоне.

- Пројекат конзервације рушевина храма треба да буде враћен у оквире закона. У противном, сваки даљи радови на овој локацији били би незаконити - упозоравају из ове епархије.

Кроз историју

Храм је подигнут средином 14. вијека и био је дограђен у вријеме деспота Стефана Лазаревића и послије 1455. године. Касније је под османском влашћу претворен у џамију, да би објекат послије био срушен у земљотресу и остао у рушевинама до данашњег времена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана