Будимир: Ни послије 23 године однос Загреба према српским жртвама се не мијења

Срна
Будимир: Ни послије 23 године однос Загреба према српским жртвама се не мијења

Београд - Предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је да породице страдалих Срба у хрватској операцији "Бљесак" посебно боли то што се ни послије 23 године однос у Хрватској према српским жртвама није промијенио и готово нико није оптужен за злочине.

Будимир, који је присуствовао парастосу за српске жртве "Бљеска" у Цркви Светог Марка у Београду, рекао је новинарима да су, према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", 283 особе, од чега 57 жена и 14 дјеце, страдале на пут спаса према мосту у Градишци.

"Најмање што очекујемо је да они који су починили те злочине одговарају, али као што смо видјели, нису одговарали ни у Хагу ни пред хрватским правосуђем", рекао је Будимир.

Он је додао да је тешко, послије толико времена, очекивати да ће неко и одговарати.

"Посебно када видимо да се и сада на комеморацију у Јасеновцу одлази у посебним колонама, што једноставно значи да се та истина тешко пробија", рекао је он.

Он је додао да породице српских жртава обиљежавају овај 1. мај парастосом у Цркви Светог Марка у Београду, док у исто вријеме Хрватска то слави и приказује као велики датум њихове побједе.

"Иако одлазим у Хрватску, не знам у чему се та побједа састоји. Јер, на тим просторима гдје су протјерани Срби живјели готово да их и нема, али нема ни Хрвата. Значи, побједа би била у томе да нестане народ који је тамо вијековима живио", рекао је Будимир.

Будимир је подсјетио да се сваке године избјегли крајишки Срби окупљају код манастиора Крушедол на манифестацији која се одржава посљедње суботе у мају.

"Ту ће бити неколико десетина хиљада наших људи из разних крајева Србије, из региона, гдје ћемо још једном одати помен свима који су страдали у жБљескуж и жОлујиж и ратовима током 20. вијека", навео је он.

Првог маја 1995. године, за само 36 часова, хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана протјерале су око 15.000 Срба из западне Славоније. Убијене су или нестале 283 особе, а за злочин још нико није одговарао.

У вријеме напада подручје западне Славоније било је у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом снага УН.

Хашки трибунал је прво прогласио кривим генерале хрватске војске Анту Готовину и Младена Маркача за учешће у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ био да током и након акција "Олуја" и "Бљесак" буде присилно и трајно уклоњено српско становништво из Крајине.

Готовина и Маркач су другостепеном пресудом ослобођени било какве одговорности за почињене злочине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана