Без свједока нема ни правде

Управо искуство Међународног суда за ратне злочине почињених на подручју бивше Југославије или Трибунала у Хагу, гдје је донесена само једна пресуда за ратне злочине против припадника ОВК, показује колико је било пропуста тужилаштва и како су велика очекивање српских породица скрхале ослобађајуће пресуде.

- Лако је створити уверење јавности да је неко крив, али потпуно је друга ствар убедити суд у његову кривицу - рекао је Немања Стјепановић из Фонда за хуманитарно право.

Он је истакао да су кредибилни свједоци, сарадња са правосудним и истражним органима у Србији, као и прикупљање квалитетних доказа, главни проблеми са којима се Трибунал у Хагу суочавао током процеса за ратне злочине ОВК на Косову.

- У Србији смо имали хвалисање доказима, покојни министар Владан Батић је говорио да имају пуне камионе које ће доставити Трибуналу. Међутим, током процеса се испоставило да већина није релевантна и да је реч о доказима за медијске кампање, политичка или политикантска прикупљања поена. Неки су били толико лоши да нису унесени ни у предметни спис, што се, рецимо, види из прве првостепене пресуде Рамушу Харадинају - каже Стјепановић

Додао је да је проблем био и кредибилитет свједока.

- Део проблематичних сведока су полицајци, као што је криминалистички инспектор СУП-а у Урошевцу Драган Јашовић. Претресно веће је закључио да је он био суочен са знатном количином материјала, између осталог и са сведоченима, али да су у том СУП-у сведоци малтретирани и мучени. Дакле, Србија није могла да нађе бољег сведока од Јашовића, за кога сведоци говоре да их је у полицијским станицама малтретирао - јасан је Стјепановић.

Када говоре о ратним злочинима, породице српских жртава, углавном говоре о врху ОВК, данас лидерима политичких партија на Косову. Колико је тешко доказати командну одговорност пред међународним судом, показују, каже директор Фонда за хуманитарно право у Приштини Беким Бљакај и пресуде хрватским генералима.

• Трибунал у Хагу није успео да у другостепеним пресудама хрватским генералима докаже њихову командну одговорност. И у случају “Лапушник” Фатмир Љимај је ослобођен због недостатка доказа за командну одговорност. Ту је посебна ситуација са припадницима ОВК, јер ни Хагу, ни у Србији, тужилаштва нису доказала званичну структуру ОВК. Чак не постоје ни писани трагови наредби, нема ни записника са састанка штаба. Када нема документације прича се своди на изјаве очевидаца, а као што сте приметили, неки су мењали исказе, неки одбили да сведоче, а међународни суд тражи доказ “ван сваке сумње” - наводи Бљакај.

Нема одговорности

Одговорност међународних истражилаца да на Косову донесу правду за жртве посебна је прича, а готово је извјесно да нико од њих неће сносити посљедице.

- Нажалост, 20 година након рата и даље је огромна магла када је реч о злочинима. Прича о жутој кући, рецимо, је тотални хаос. Да су међународне мисије, првенствено УНМИК, те злочине на време истражиле, знали бисмо и шта се догодило и ко је одговоран. Када правда оволико касни, све су мање изгледи за пресуде. Зато нисам сигуран да ће и пред Специјалним судом већина жртава, пре свега српских, добити правду - каже Бљакај.

Пресуде и новац

Специјални суд за ратне злочине на Косову нуди могућност репарације или одштете за жртве, али члан Удружења косметских страдалника Гордана Ђикановић истиче да се то опет односи само на предмете окончане казном.

- Прво, то је новчана надокнада. Губитак најрођенијег не може у новцу да се изрази, али може да значи за породицу јер највећи број породица убијених и киднапованих живи испод границе сиромаштва. Али, опет, на то ће имати право само породице где је злочинац осуђен. Јун, јул и август су месеци када су се догодили највећи злочини над Србима и за њих нико није одговарао - казала је Ђикановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.