“Србија и Хрватска нису прекршиле споразум о контроли наоружања”

N1
“Србија и Хрватска нису прекршиле споразум о контроли наоружања”

Србија и Хрватска набављају оружје од страних добављача, због чега се све спомиње кршење Споразума о субрегионалној контроли наоружања, потписаног у Бечу 1996. године.

Влада Хрватске за набавку 12 борбрених Ф-16 одлучила се у марту 2018. уз укупна улагања од око три милијарде куна, непуних 500 милиона долара. Први авион у хрватском власништву очекује се 2020. године, али само након епилога у разговорима између Израела и Сједињених Америчких Држава.

Док Хрватска чека борбене авионе који би, како је раније најављено, требало да буду гарант мира, стабилности и безбједности, војска сусједне Србије у новембру је извела највећу војну вјежбу - новијег времена. Уз раније најаве предсједника Србије Александара Вучића да ће у потребе одбране у овој години уложити милијарду евра - “а можда и више”, стижу и нове.

“Много тога сте могли да видите, а много тога ћете моћи да видите идуће године. Стиже девет нових њемечко-француских за војску и полицију Х-145 хеликоптера. Стижу три Ми35 , то је оно што су неки називали нашим 'ђавољим кочијама'. То нису никакве 'ђавоље кочије', 'ђавоље кочије' су за непријатеља, а наш народ ће бити одушевљен – то је један од најбољих борбених хеликоптера у свету. Биће нових тенкова, биће нових борбених оклопних возила, још четири нова авиона”, поручио је раније Вучић.

И док земље регије говоре о стотинама милиона долара или милијарди евра само за једну годину, пројекције говоре да би Босна и Херцеговина у наредних 10 година у модернизацију Оружаних снага требала уложити 500 милиона марака.

“Уколико добијемо, ми ћемо се модернизирати. Када говоримо о Републици Србији, Хрватској и Црној Гори, начин доношења одлука о финансирању је далеко лакши - и у том смислу моје колеге министри у региону имају већу срећу”, истакла је раније Марина Пендеш, министарка одбране БиХ.

Споразумом о субрегионалној контроли наоружања који је потписан у Бечу 1996. године, у складу с Општим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини - заправо се регулише контрола наоружања ради успостављања и одржавања војне равнотеже, повјерења и сигурности земаља потписница - Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Црне Горе и Републике Србије. Овај Споразум није нарушен, кажу упућени који су све анализирали, преноси телевизија “Н1”.

“На основу неких анализа које сам ја радио – можда 30 до 50% су испуњене максималне квоте за нпр. тенкове, авионе, хеликоптере, оклопна јуришна возила, артиљеријска оружја калибра већег од 75 мм. Ни у ком случају не постоји ниједна од постојећих држава да има довољно финанијских средстава да може да испуни расположиву квоту која је прописана. Међутим, оно што политичари, да кажем, мало неозбиљно приступају том проблему је да посматрају тренутне међусобне односе између сусједних дражава и када успоређују - тада се може говорити о дебалансу тренутног расположивог наоружања, али то нема везе са прекршајима овог субрегионалног Споразума”, оцијенио је Берко Зечевић, стручњак за војна питања.

Споразум прописује, конкретно за Хрватску и БиХ - лимит од 410 борбених тенкова, 340 оклопниих борбених возила, 62 борбена авиона, 21 јуришни хеликоптер. Статистика, подложна честим промјенама, показује да земље нису досегле лимит.

(Н1)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана