Политико: Турска се враћа на Балкан

Танјуг
Политико: Турска се враћа на Балкан

Брисел - Док Европска унија брине због улоге Москве на Западном Балкану, Турска повећава свој утицај у региону, оцјењује бриселски портал Политицо.

Како наводи у опширној анализи, сто година пошто су Османлије изгубиле Балкан, насљедници царства поново покушавају да продру у регион.

"Док покушавајући да повећа утицај на Западни Балкан, Европска унија не само што мора да се суочи са све агресивнијом Русијом, већ и са растућим амбицијама Турске", пише портал.

У четвртак ће се лидери ЕУ састати у Софији са колегама са Западног Балкана - из Албаније, Босне и Херцеговибе, Македоније, Црне Горе, Србије и са Косова.

На првом таквом самиту од 2003. године, ЕУ ће, како се наводи, поновити да њена врата остају отворена за регион, док ће се лидери са Балкана обавезати да предузму потребне реформе да постану чланице једног дана.

Поновни интерес ЕУ за њено јужно задње двориште изазвано је дјелимично страховима од улоге Москве у региону - од давања борбених авиона Србији до наводне улоге у покушају пуча у Црној Гори, наводи Политицо и додаје да Русија ипак није једина сила са дугом историјом у региону која поново спроводи ту већи утицај.

Европски лидери, додаје се, забринути су због растућег утицаја Турске на Западни Балкна, нарочито од како је та земља кренула ауторитарнијим путем.

У тексту се подсјећа да је француски предсједник Емануел Макрон пред Европским парламентом ставио Анкару и Москву у исти кош рекавши да не жели да се Балкан "окрене према Турској или Русији".

Турска сматра Балкан дијелом своје природне сфере утицаја као бивша империјална сила са Отоманским царством које се на свом врхунцу простирало све до Беча.

Током 15-годишње владавине предсједника Реџепа Тајипа Ердоана, Турска је уложила велике напоре и новац како би стекла веће политичко, културно и економско упориште Западном Балкану.

Пружала је развојну помоћ, водила велика инфраструктурне пројекте, отварала универзитете и обнављала џамије, охрабривала турске бизнисмене да инвестирају у региону и подстицала дијалог међу завађеним заједницама.

Међутим, политички домашај Анкаре има и мрачнију страну, наводи "Политико". Ердоан и турски министри врше притисак на земље у региону да предузму мјере против сљедбеника имама Фетулаха Гулена којег Анкара сматра одговорним за покушај пуча 2016. године.

Ердоанов план да одржи скуп у Сарајеву 20. маја уочи турских предсједничких и парламентарних избора у јуну, такође свједочи о ширењу утицаја у региону, наводи портал и подсјећа да су западноевропске земље забрањивале сличке скупове током прошле изборне кампање у Турској.

Политицо наводи ријечи једног неименованог званичника у турском министарству спољних послова који каже да нема разлога за забринутост ЕУ због улоге Турске у региону.

"Не разумијем зашто су узнемирени због утицаја Турске на Балкану. Вољели бисмо да успоставимо добре односе, жељели бисмо да тргујемо са њима, подржавамо евроатлантску интеграцију. То је ситуација у којој би сви били задовољни", рекао је он.

Трговински обим Турске са ЕУ износи око 145 милијарди евра, али Анкара гаји велике наде у јачање економских односа у региону.

Портал указује и на значајно повећање трговинске размене Турске са Западним Балканом - од 364 милиона евра 2002. на 2,5 милијарди евра 2016. године.

Наводи и да блиске културне, историјске и вјерске везе чине Турску природним партнером за БиХ, Албанију и Косово који имају значајну муслиманску популацију.

"Оно што више изненађује јесте пораст трговинских и политичких односа са Србијом гдје је некад било распрострањено антитурско расположење", наводи "Политико".

"Вожња аутопутом кроз Србију, дијела артерије која повезује Турску и Западну Европу, илуструје промјену: посљедњих година, билборди на турском језику рекламирају хотеле и ресторане за возаче камиона", а ту су и знакови који указују на најближу џамију.

Економски интереси убиједили су обје земље да оставе по страни стара непријатељства, оцјењује портал и наводи податке Привредне коморе Србије да је обим трговине Србије са Турском прошле године достигао скоро милијарду евра, а да је прије двије године, износио 745 милиона евра.

Портал подсјећа на недавну посјету предсједника Србије Александра Вучића Анкари гдје је разговарао са Ердоаном о инфраструктурним пројектима и другим питањима, те да је рекао да је Турска "највећи играч, најјача земља на Балкану".

Међутим, економско присуство Турске није оно што брине европске савезнике Анкаре, већ они страхују да би Турска могла да има политички утицај на штету Брисела.

С обзиром да Турска, Русија, Кина и Заливске земје све показују економски и политички интерес за Западни Балкан, владе региона могу да граде блиске односе са партнерима који су мање заинтересовани за демократске стандарде него ЕУ, наводи "Политико.

Некадашњи турски дипломата Синан Улген каже да је Анкара више пута изражавала подршку европским интеграцијама земаља Западног Балкана и да Турска за разлику од Москве не нуди "конкурентни политички модел".

Већина аналитичара каже да би било узалуд да ЕУ покушава да смањи присуство Турске у региону с обзиром на дуготрајне историјске везе.

Улген сматра и да нема велике разлике између односа Турске према Балкану и Уједињеног Краљевства према земљама Комонвелта. Каже и да ЕУ треба да прихвати да не може да спријечи утицај Турске и да размишља о заједничкој сарадњи са Анкаром у правцу заједничких циљева.

Неки аналитичари страхују да би Ердоанов агресивни приступ могао да повећа тензије између етничких заједница у региону.

Весела Чернева из канцеларије Европског савјета за спољне послове у Софији сматра да су те Ердоанове тактике намијењене домаћој јавности, али да такав начин говора има посљедице.

"Притискање националистичких и вјерских тастера има много озбиљније посљедице на Балкану него на другим мјестима", додала је она.

Такође оцијењује да је Ердоанов план о предизборном скупу на Балкану забрињавајући.

Ту забринутост дијели и бивши турски амбасадор у Београду Суха Умар који је за портал "Ал-Монитор" недавно рекао да би један такав скуп био "веома ризичан".

Други ипак указују да изазивање проблеми није у интересу Турске.

"Сваки конфликт или тензија у региону би смањили могућност Турске да развија боље везе и економске односе у региону, што су иначе приоритети Анкаре", закључује аналитичар Мурат Угур Екинци, аналитичар за Балкан при институту СЕТА, блиском турској влади.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана