На Балканској рути: Мигрантима се свиђа Црна Гора, али сањају о животу у ЕУ

На путу до неке од земаља Европске уније (ЕУ), мигранти из Сирије, Ирака, Пакистана, Либије или Палестине по неколико дана и седмица бораве у Центру за азиланте у Спужу, у општини Даниловград, одакле даље настављају пут, најчешће ка Босни и Херцеговини.

Многи од њих поручују да им се допада Црна

Албанија- Црна Гора - БиХ 

Такозвана балканска рута, која мигранте води из Албаније, преко Црне Горе и БиХ ка земљама западне Европе, утицала је да је број нелегалних прелазака границе из Албаније у Црну Гору повећан. Како је саопштено из Управе полиције Црне Горе за АА, њихови службеници успијевају да појачан талас миграната у овом дијелу Европе држе под контролом, када је Црна Гора у питању.

“Надлежни органи Црне Горе предузимају бројне мјере како би смањили прилив илегалних миграната у Европску унију. Црна Гора има посебан план у случају масовног прилива миграната, а постоји и Оперативни тим састављен од представника надлежних органа који је стављен у функцију у ту сврху и који прати ситуацију у овој области”, саопштено је из црногорске полиције.

Од почетка године до септембра, регистровано је 2.612 незаконитих миграната, који су у највећем броју случајева незаконито ушли у Црну Гору из правца Албаније. Мигранти у Црну Гору из Албаније улазе најчешће преко неприступачних предјела и углавном на копну.

“Мигранти нису присутни на граничним прелазима, јер између осталог, службеници Сектора граничне полиције ту врше појачане контроле. Мигранти покушавају да нашу земљу напусте илегално, најчешће према Босни и Херцеговини, у близини ГП Метаљка и Илино Брдо, рјеђе према Хрватској. Они Црну Гору доживљавају као транзитну земљу и желе да што прије дођу до земаља западне Европе”, речено је у Управи полиције Црне Горе.

Живот у Центру за азиланте 

Након што дођу у Црну Гору, мигранти се смјештају у Центар за азиланте у Спужу, у општини Даниловград. Екипа АА у непосредној близини овог центра, на аутобуском стајалишту, затекла је неколико група миграната. Они, док чекају да наставе путовање према државама ЕУ, слободно вријеме често користе, како би отишли до главног града Црне Горе – Подгорице.

Мухамед (42) из Пакистана, на почетку није хтио да говори о себи и својој ситуацији. Ипак, пристао је, јер како каже, вјерује да ће убрзо бити тамо гдје жели – у Италији.

“Ја сам из Турске дошао у Грчку, из Грчке у Албанију, па у Црну Гору. Сада сам овдје, али мој план је Италија. Сиромашан сам и у проблему сам био у Пакистану. Свиђа ми се Црна Гора, људи су овдје добри и немам никаквих проблема. Овдје долазе и људи из Ирака, Либије. Али, црногорски народ је добар”, каже Мухамед.

Показује слике своје породице која је остала у Пакистану. Посебно му је, каже, тешко пало одвајање од дјеце.

“Ако ја одем у ЕУ и будем радио, моја дјеца ће бити срећна. У супротном, неће бити добро”, каже Мухамед.

Још један од оних који бораве у Центру за азиланте је и Амар Ахмед, који долази из Сирије. Каже да је побјегао од рата.

“Дошао сам прије два дана”, каже Амар, који је сав преплашен због свега оног кроз шта је прошао у Сирији. Стидљиво поручује да за сада жели да буде у Црној Гори. Описујући стање у Сирији, Амар истиче да су поред њега убијали цивиле. Даље не може да говори о томе.

Азил у Црној Гори затражило 2.230 лица

Према подацима канцеларије УНХЦР-а у Црној Гори, од почетка године до 7. августа 2018. године, 2.230 лица предало је захтјев за азил у Црној Гори. То је значајно повећање у односу на 2017. годину, када је укупно 849 лица затражило азил током цијеле године. Највећи број тражилаца азила је из Сирије, 858 лица или 39 одсто, Пакистана, 475 лица или 21 одсто, Алжира, 272 лица или 12 одсто. Тражилаца азила има и из Ирака, Марока и Либије.

Из УНХЦР-а је за АА саопштено да се већина тражилаца азила задржава у Црној Гори по неколико дана, након чега обично настављају своје путовање ка земљама Западне Европе.

Од успостављања система азила 2007. године, па до данас, укупно 60 лица добило је међународну избјегличку или додатну заштиту у Црној Гори, од којих троје током 2018. године. Тренутно у Црној Гори живи 29 лица којима је одобрен избјеглички статус, односно додатна заштита.

Гора, да су људи љубазни, али да ипак желе у неку од земаља ЕУ, преноси Анадолија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.