Милорад Пуповац: Неким људима је број Срба и даље превелики

Истовремено је и једна од најнападанијих и најоспораванијих личности у Хрватској. Са њим смо разговарали о свим актуелним темама.

СДСС већ дуже вријеме подржава владу и чини саборску већину. Како сте задовољни динамиком рјешавања мањинских питања и прије свега реализацијом Оперативног програма за националне мањине?

– Што се тиче Оперативног програма већина нас, не само у СДСС-у, него и других заступника мањина, није задовољна тиме како се он реализује. Нисмо задовољни ни динамиком ни обимом рјешавања тих питања. Највећи дио тих питања није ријешен и о томе је било неколико састанака, а томе је било ријечи и недавно у Сабору гдје је Фурио Радин у име свих нас изразио незадовољство. СДСС има неколико приоритета. То је питање регистрације наших школа у источној Славонији, функционисање самосталног сектора за мањинско образовање, као и реализација програма за помоћ општинама гдје живе припадници националних мањина како бисмо помогли развој тих подручја. Тај програм је кренуо прошле године, али бисмо хтјели да тај износ, који је био 45 милиона куна, буде већи и да расподјела тог новца буде коректнија него прошле године.

Често се говори о лошој атмосфери у друштву према мањинама. Колико је у таквој атмосфери отежан рад на овим питањима?

– Ми се свако мало морамо бавити санирањем посљедица напада на институције српске заједнице, припаднике српске заједнице и уопштено нападе на српску заједницу који се дешавају када су у питању ратни злочини, право на образовање, право на језик и писмо, право на сјећање на жртве из Другог свјетског рата или овог посљедњег рата. Исто је и са историјским ревизионизмом и посебно са негирањем геноцида и масовних ратних злочина у вријеме Другог свјетског рата као и негирањем злочина који су над Србима почињени у овом рату. То су непрестани предмети напада на нас уколико ми бранимо своја права и уколико се супротстављамо онима који та права оспоравају. Све то одузима много времена и отежава бављење свим другим питањима.

Шта онда можемо очекивати у будућности? Када ће доћи друга питања на ред, као што је рецимо право на употребу језика и писма, које можда није тренутно у фокусу? 

– Све је у нашем фокусу, али смо сматрали да можда не требамо журити са рјешавањем неких од тих питања. Сада смо схватили да постоје групације које не би хтјеле да се то икада реши. На политичком плану морамо спречити да те групације не спречавају извршење законских, уставних и међународних обавеза када је по среди примјена Закона о службеној употреби језика и писма. То се не догађа само у Вуковару него и у скоро свим срединама гдје за то постоје законски услови. У том погледу имамо врло дјелимична рјешења. Неке општине имају ријешене статуте, неке имају ријешене називе улица, а мало која општина има ријешене називе имена на улазима. То је показатељ једног дубинског отпора који постоји у хрватском друштву према поштивању овог важног права Срба у Хрватској.

Ове године имаћемо изборе за Европски парламент, а на прошлим таквим изборима мало је недостајало да постанете европарламентарац. Какви су планови СДСС-а за ову годину и имате ли амбицију да се поново кандидујете?

– Амбиције странке су веће него моје и тако треба да буде. Странка сматра да би било добро да у Европском парламенту буде један српски заступник, не само зато што смо ми много допринијели самом уласку Хрватске у ЕУ, већ и због тога што би био ред да се о питању положаја Срба у Хрватској чује у Европском парламенту у формалним и неформалним приликама. У посљедње вријеме долази у питање све што је у приступним уговорима потписано, а тиче се остваривања мањинских права, као што долази у питање и све што је постигнуто за вријеме мирне реинтеграције с обзиром на нападе које имамо и из Вуковара и из других средина. Тренутно разговарамо са другим странкама како бисмо могли ићи у коалицију и дошли до неког резултата. Није нам то прече од бављења политиком овде, али би било важно када бисмо имали и ту полугу у политичком животу.

Уставни суд је прије неколико дана одбацио захтјеве иницијатива „Народ одлучује” и”Истина о Истанбулској”. Ова прва иницијатива односила се на промјену изборног закона и била је изразито антимањинска. Сматрате ли да се изборни закон треба мијењати и на који начин?   

– Ми смо још прије 2010. године износили различите облике приговора на изборни систем и начин на који се бирају мањински заступници. Тада смо изнијели једно ријешење које је по нама било пуно боље од овог тренутног због тога што ово ријешење отежава уставно право припадника националних мањина да неометано могу бирати оно што сви други имају. То значи да се мањинама нарушава право на тајност када дођу на бирачко мјесто па морају затражити мањински листић који је друге боје. Они се морају на бирачком мјесту декларисати што многе људе одбија од тога да узму тај листић, а посебно их одбија да то направе у оваквој ситуацији када се стално подгрева једна врста непријатељске атмосфере. Ми смо тражили да се нађе модел којим би се то избјегло. Желимо да људи несметано бирају своје заступнике, а са друге стране треба видјети и како ријешити питање уставне одредбе да поред општег бирачког права припадници националних мањина имају и посебно бирачко право што нажалост није случај.

Ви сте често у анкетама о испитивању јавног мнења у Хрватској један од најнепопуларнијих политичара у земљи. У каквом то друштву живимо кад је предсједник једне мањинске, а притом српске и не толико ни велике странке, међу најнепопуларнијим људима у држави?

– Живимо у друштву у којем у претходних пет година нараста антимањинско расположење, а онда посебно и антисрпско расположење, а онда посебно и према онима који су истакнути представници Срба и који су најгласнији у погледу положаја и права Срба. Тако да ме не чуди што је то тако. Није се догодило ништа са нама и нашим политикама, а ни са мном и мојим политикама. Нити сам постао бољи нити гори као политичар ни као представник Срба у Хрватској. Догодило се нешто у нашем друштву. Оно је постало горе, атмосфера је постала гора и у низу сегмената је ситуација као да смо се вратили у ратне године. Неки актери на политичкој, невладиној и црквеној сцени обнављају ратну реторику и ратну причу и као да желе постићи неке ратне циљеве које нису постигли у оној мјери којој сматрају да треба. Из тог разлога стварају непријатељску атмосферу према мањинама, а посебно према Србима што даље иде према онима који су најистакнутији међу њима. Раније је то био Војислав Станимировић, а овога тренутка сам то ја.

Многи у Хрватској тврде да сте најутицајнији политичар у Хрватској и да се Вас пита за све. Зашто је то тако?

– То је једна од мањинске реторике какву је својевремно истицао ХСП. То је теза да СДСС и Милорад Пуповац владају Хрватском, али то није зато што они не знају да то није тако, него да би искључили и то мало нашег учествовања у доношењу одлука. Они желе да створе још веће непријатељско расположење према Србима, СДСС-у и мени. Наш је став врло јасан. Ми се суздржавамо и од неких одлука у којима бисмо могли озбиљну утицати и не желимо на себе преузети већу улогу него што мислимо да је требамо имати. Они наравно неће престати с том врстом кампање којом желе компромитовати и нас и све са којима сарађујемо.

Неки често оспоравају и Ваш легитимет да представљате све Србе, а то је недавно урадио и градоначелник Вуковара Иван Пенава. Са друге стране, неки Вас сматрају лидером Срба из Хрватске. Како Ви себе доживљавате?

– Један сам од бројних људи који у јавној сфери ради за интересе Срба у Хрватској, за толерантне међуетничке односе и прогресиван курс у Хрватској. Залажем се и за добре односе земаља у региону, а посебно између Србије и Хрватске. Приговори о неимању легитимитета у пракси долазе од оних чији је легитимет танак у политичком смислу те ријечи и који управо због тога посежу за антисрпским сентиментом не би ли појачали тај свој легитимет. То је случај и са градоначелником Пенавом који има проблеме у вођењу града о којима не жели да се говори. Пенава има и проблеме са властитом странком о којима ми нисмо позвани да говоримо. Нека те проблеме ријешава са својом странком, али на нама сигурно неће градити свој легитимет. Многи други који су то раније покушали нису успјели па неће ни Пенава. Што се тиче нашег легитимета, ту су неки бројеви сасвим јасни. Војислав Станимировић и ја смо били међу заступницима с највећим бројем освојених гласова од скоро 26 хиљада прије само три или четири мандата, а никада нисмо освојили мање од 16 хиљада што је изнад просјечне вриједности заступничког мандата и то под условима бирања који су заиста специфични и отежани супротно мишљењу да је то нама дано и гарантовано. Гледано у процентима, од укупног броја гласова оних који изађу на изборе, ни ХДЗ не освоји гласова више него ми. Кад би Пенава био здраве памети или честите намјере, он би то требао и знати.

Шта мислите које су намјере градоначелника Вуковара?

– Настојећи чинити штету Србима, градоначелник чини велику штету граду Вуковару. Напада српске институције, српску дјецу и преузима овлшћенај које му не припадају, да буде истражитељ, тужитељ и да буде судија. Нема ниједне особе која може концентрисати сва та овлашћења као што то настоји он заједно са својим сарадницима и онима који га у том послу савјетују. Нисмо и нећемо стајати скрштених руку. Дјецу ћемо заштити према закону, а исто ћемо заштити и људе које се неосновано прогања као одговорене за ратне злочине. У складу са законом ћемо заштити и српске институције укључујући и странку којој сам предсједник. Пенава и његов круг људи су најприје прогласили ћирилично писмо као агресорско, а сада желе и странку коју водим да прогласе као агресорску.

Да ли Вас је изненадила таква реторика Ивана Пенаве?

– Није ме изненадила таква реторика јер знам да то траје већ пет година и он је тако добио изборе. У међувремену су му амбиције порасле или су они који имају друге амбиције у њему препознали некога преко кога би могли остварити своје амбиције одлучили да га истуре. Он нема довољно свијести да се окрене па да погледа како су прошли сви они који су тако били истуривани, али то је његов проблем и ми за то нећемо бринути. Наша је брига да штету која се тим послом чини граду Вуковару, Хрватској, а посебно Србима, не само смањимо него и отклонимо.

На једној конференцији за новинаре рекли сте да мислите да је Иван Пенава сам себи пуцао у један дио тијела. Мислите ли и даље да је он себи направио штету или ће он у овом друштву из свега тога политички профитирати?

– Уколико би се Вуковар и Хрватска уређивали по моделу како то он заговара, сасвим сигурно да би Хрватска већ слиједећи попис становника дочекала са значајно мањим бројем становника него што их има овога тренутка. Његова намјера да смањи број Срба би сигурно резултирала на начин да смањи број Хрвата и да ограничи будућност тог града.

За двије године доћи ће нам и нови попис становништва. Од броја Срба зависиће и њихова бројна права. Шта може да се очекује у том смислу? Колико ће Срба бити у Хрватској?

– Број становника Хрватске је у опадању. Недавно сам гледао кривуљу тренда опадања становника у појединим градовима укључујући и Вуковар из којег је отишао значајан број људи, и Хрвата и Срба. Исто је и са Книном или Сиском. Мислим да ће укупна демографска слика Хрватске бити много лошија него 2011. када је исто показивала знакове значајног пада. Међу Србима у повратничким срединама је смртност већа него у просјечној хрватској популацији. Број рођених, који је у Хрватској низак, је у повратничкој популацији још нижи. Дакле, ми знамо да слика неће бити оптимистична, али то не значи да се за људе који овдје живе и који ће се вратити не треба борити. Независно од тога колики ће бити број Срба то ће и даље бити значајан број у укупној популацији. Као што видите, неким људима са простора источне Славоније, независно од тога што сви одлазе, је тај број Срба и даље превелики.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.