Макронов слом Балкана или слом живаца?

Политико оцијењује да то указује на пропусте у спољној политици ЕУ.

Француски предсједник Емануел Макрон био је на ивици живаца, истиче портал у тексту под називом “Макронов слом Балкана”, у којем говори о томе да су Макрон и њемачка канцеларка Ангела Меркел одлучили да узму ствари у своје руке, јер су “фрустрирани неуспјехом ЕУ” да склопи договор да се смире тензије између Београда и Приштине.

Али, како наводи портал, када је самит завршен, вјероватно су пожељели да нису.

Умјесто да остваре пробој, Меркел и Макрон су несвијесно јавности показали дисфункционалност европске дипломатије, оцијењује портал и додаје да је самит подвукао подјеле не само између Београда и Приштине, већ и између Париза и Берлина, као и међу земљама чланицама ЕУ и апарата надлежног за спољну политику у Бриселу.

Политко наводи да је Макрон неколико сати покушавао да наговори премијера привремених приштинских институција Рамуша Харадинаја да прихвати компромис да би ублажио спор са Београдом, а да је онда прибјегао својој карактеристичној особини да буде грубо отворен.

Портал наводи, позивајући се на двије неименоване особе које су свједочиле сусрету Маркона и Харадинаја у Берлину, да је француски предсједник подигао глас док се обраћао Харадинају, а да их је гледала група лидера из региона.

Цитира Макрона да је рекао Харадинају да “није у позицији да ишта тражи”.

Уочи самита, како оцијењује Политико, дјеловало је да ниједна страна није спремна да попусти, што је неке дипломате навело да се упитају да ли би самит уопште требало да се одржи.

У овом случају, напомиње, учесници нису могли чак ни да се сагласе око “ширих закључака” који су, како тврди Политико, Берлин и Париз подијелили у данима уочи самита.

Без обзира на неслагања, додаје Политико, Макрон и Меркел су се надали да ће искористити замах због договора између Грчке и Сјеверне Македоније око званичног назива како би остварили неку врсту напретка око Београда и Приштине.

“Били су разочарани”, тврди портал и наводи да је састанак, који је требало да се фокусира и на тежње региона ка евроинтеграцијама, убрзо “запео” и “заглибио” се због односа Београда и Приштине, што је изазвало критике да је, умјесто да побољша ситуацију, “дипломатија Берлина и Париза само погоршала ствари”.

“Једина срећна особа била је Могерини”, наводи портал да је рекао један од учесника.

Тиме што је самит организован изван покровитељства ЕУ, која сама води процес за нормализацију односа између Београда и Приштине, Француска и њемачка су на себе преузели иницијативу, оцијењује портал.

Политико додаје и да, иако је Могерини позвана на састанак у Берлину, она је добила мању улогу.

Могерини је, како наводи, током већег дијела свог мандата, који је почео 2014. године, мало пажње обраћала на Балкан, али је постала активнија пошто се регион нашао у средишту политике великих сила, попут Кине и Русије, “које желе да тамо шире утицај”.

Међутим, како оцијењује, она до сада с мало тога може да се похвали.

Портал преноси и да се она нашла на удару критика, јер није остварила напредак у односима између Београда и Приштине, као и зато што је, како тврди, “створила проблеме пригрливши план који би омогућио такозвану размјену територија дуж етничких линија”.

Политико наглашава и да док неки у Београду и Приштини подржавају ту идеју, Меркел се њој дубоко противи, јер се плаши да ће то бити опасан преседан у региону, док је Француска много више двосмислена по том питању.

Политико сматра и да је самит скренуо с пута скоро чим је почео.

Како тврди, делегација из Приштине била је подијељена око тога да ли да прихвати компромис.

Предсједник привремених приштинских институција Хашим Тачи, објашњава се у тексту, подржао је неки облик договора, али таксе спадају у надлежност Харадинаја, “његовог политицког противника”.

С друге стране, Харадинај, којег Политико описује као бившег герилског команданта, јасно је ставио до знања да његова влада неће укинути таксе док Београд не призна суверенитет Косова.

Политико тврди да су Меркел и Макрон током паузе издвојили Харадинаја и позвали га да одустане од такси на шест мјесеци како би омогућио да се наставе преговори о “ширем споразуму”, користећи безвизна путовања за становнике с територије Косова и Метохије који путују у шенгенску зону као “шаргарепу”.

У тексту се међутим, позивањем на особу која је свједочила сусрету, истиче да Харадинај није попуштао и да је рекао да “тражи признање”.

На крају, наводи портал, Меркел и Макрон су признали да не стижу нигдие и прекинули састанак.

Канцеларија Меркел објавила је заједничко француско-њемачко саопштење, у којем је, наглашава Политико, навела да су Београд и Приштина сагласили да “конструктивно” раде на нормализацији својих односа.

“Бар да је тако”, пише портал уз тврдњу да није ни поменуто да двије стране поново покрену “замрзнути дијалог”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.