Истра на Васкрс: Перој чува највећу збирку Горског вијенца
БЕОГРАД - Највећа приватна колекција издања “Горског вијенца” Петра II Петровића Његоша налази се у Пероју, истарском мjесташцету чији житељи чувајући вjековну традицију, православну вjеру и обичаје, данас славе Ускрс.
У колекцији чији је власник Никола Шкоко налази се 126 издања “Горског вијенца”, најстарије је из 1868. године, штампано у Задру, издато 21 годину након објављивања у Бечу првог издања тог чувеног Његошевог дjела. “То је уједно и прво издање на латиници. Занимљиво је то што на њему пише да га је са ћирилице на латинцу превео Стјепан Митров Љубиша, политичар и писац чије је напојзнатије дjело ''Кањош Мацедоновић''“, каже Шкоко за Тањуг.
Шкоко наводи да су у његовој колекцији и преводи на руски, енглески, wемачки, италијански, шведски и шпански.
“''Горски вијенац'' преведен је на све европске језике, као и на кинески, јапански и есперанто. Италијански је први страни језик на који је превођен, и то у одломцима исте 1847. када је објављен у Бечу, док је први превод у цijелости био на wемачком 1886. године”, подсjетио је Шкоко.
Додао је да се надао да ће доћи и до кинеског превода “Горског вијенца”, и да га је нашао у једној антикварници у Београду.
“Увjерен сам да је то највећа лична збирка ''Горског вијенца''“, каже Шкоко и додаје да евентуално веће благо од његовог чува Матица српска.
Међу најдражим издањима му је, како додаје, оно на италијанском из 1939, јер је у њему написано “la dividina commedia per popolo Serbo”, што, како додаје, асоцира и на назив Дантеове “Божанствене комедије”.
Шкоко, чију збирку су новинари видjели током Фестивала репортаже и репортера “Фра Ма Фу”, одржаног на Брионима и у Фажани, посjедује и примjерак посебног јубиларног издања приређеног у “коферчицу”, објављеног у тиражу од 499 примjерака, поводом девет деценија од издања тог чувеног дjела у Црној Гори, али и оно најмање мало веће од кутије шибица.
Шкоко је у Пероју задужен за локалну библиотеку “Његош” која има више од 7.500 наслова, од којих је велики дио на ћирилици. Секретар је удружења перојских Црногораца “Перој 1657” које његује традицију, језик, писмо и вјеру краја из кога су дошли прије више од 360 година.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
