Хрватска има проблем са ревизијом историје и умањивањем злочина

У извјештају о ревизији Холокауста, у коме се говори о начину на који се поједине државе ЕУ баве насљеђем злочина из Другог свјетског рата, наводи се да Хрватска има један од најгорих проблема са историјским ревизионизмом и умањивањем злочина.

У извјештају, који је објављен у оквиру пројекта "Сјећање на Холокауст" и који се заснива на раду истраживача са универзитета Јејл и Гринел, каже се да је ревизионизам Холокауста најгори када су у питању нове чланице ЕУ у средњој Европи - Хрватска, Мађарска, Литванија и Пољска, пише "Балканинсајт".

"Сјећање на Холокауст у Хрватској је проблематично", наводи се у извјештају, при чему се указује на континуирану употребу усташког поздрава, на нејасан став хрватске Владе и Католичке цркве према насљеђу Холокауста у овој земљи, контроверзе око логора Јасеновац и објављивање књига које умањују број жртава у овом логору.

У извјештају се наглашава да Хрватска пати од недостатка консензуса о главном ратном концентрационом логору у Јасеновцу, уз подсјећање да су у протекле три године јеврејска, српска и ромска заједница бојкотовале званичну комеморацију у Јасеновцу.

У њему се позивају "земље са проблематичном прошлошћу као што су Хрватска, Бугарска, Пољска и друге" да слиједе пример Румуније и да оснују сличне независне комисије, које би проучиле њихову историју Холокауста.

Аутори извјештаја потенцирају да су жељели "да подрже оне земље које предузимају снажне акције за борбу против ревизионизма Холокауста и укажу на оне које морају учинити много више како би се помириле са својом прошлошћу, пренио је "Блиц".

Након што су у Другом свјетском рату силе Осовине напале Југославију, усташки покрет је 10. априла 1941. прогласио Независну Државу Хрватску /НДХ/.

Усташе се, углавном по узору на њемачки СС, примјењивале нацистичке расне законе, циљајући и убијајући Србе, Јевреје, Роме и антифашисте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.